U sebi.
Ko je Lilit?
Demon? Zmija koja je zavarala Evu? Prva Adamova žena? Naše nesvesno? Boginja Crnog meseca? Mudra Jin energija? Drugo lice Majke Zemlje? Vladarka životnih ciklusa? Paganska Boginja tame? Ili izmišljen lik iz srednjevekovnog hebrejskog spisa, zapisan u Alfabetu Ben Sira, koga danas prisvajaju feministkinje, odlazeći u drugu krajnost? Kako god, u tom spisu nije prvi pomen njenog imena.
Priča o Lilit kruži svetom preko 4000 godina. Utkana je u mitove Sumeraca, Hetita, Egipćana, Izraelita, Grka, dospela je i u Bibliju. Mnoge priče o misterioznoj Boginji ispričane su u doba drevnih gradova Mesopotamije. Lilit je tu prikazana kao prekrasna krilata žena, stopala poput ptičjih kandži. Vekovima opčinjava pesnike i slikare, sve do danas. U nekim mitovima nazivaju je, Inana u sumerskim ili Ištar u akadskim. Ona je ta, koja intrigira. Ona-koja je odbačena, vreba sakrivena.
U judeo-hršćanskoj mitologiji Lilit je prva Adamova žena. Stvorena istog dana kada i on, jednaka, od iste zemlje napravljena, ali sa dodatkom nečistog taloga, umesto praha. Kao takva, odbijala je da mu se podčini. A on je zahtevao da bude pokorna i krotka, insistirajući na tome da je bolji od nje i zeleći da joj oduzme snagu. Shvativši da je njihov spoj nemoguć, povređivana od strane muškarca kog je volela i ne želeći da se bori za prevlast, patila je. Uskoro je njihov život bio nemoguć i proterana je. Odletela je, kako iz Rajskog vrta, tako i iz svih mogućih daljih pozitivnih priča o njoj. Sakrivena je u samoj pećini i od nas. Nisu nam dali priliku, ni da je upoznamo…
Laylah, KaLi, Lila, Lili, Lammea, Lamaštu, Lilitu, što je vavilonsko-asirska reč i doslovce znači “demon noći”. Za sve nas ona je izmišljena, u najboljem slučaju, ili je nazvana „demonskim“ bićem, koje se ne sme pominjati. Ali…
Odbačenoj Lilit, prepisana je uloga razarateljke. Ona je haos, bezbožnica. (Pa zar nije svaka žena, haos sam po sebi?) 😊 Ona je pobunjenica, žena-demon koja uništava decu, zavodi muškarce i navodi žene na stranputicu. Ona je ’loša devojka’, seksualna magija. Ona je svoja i ne dopušta nikome da naruši njenu slobodu, pa je zato često omražena i pripisuju joj se sva zla ovog sveta koja ne mogu na drugi način objasniti. Kada na scenu stupi druga Adamova žena, krotka Eva, koju Bog stvara od njegovog rebra, Lilit se često u biblijskim pričama i slikovnim prikazima pojavljuje kao zmija koja Evu navodi na greh.
Jel vam poznato ovo? Ako, uzmemo to, da je Lilit Boginja Tame, jesmo li mi našu tamu odbacili, odbacivši nju? Ako je Crni Mesec ona, a svetli Eva, kako možemo da prisvojimo samo svetle mesečeve faze, a odbacimo tamne? Kako možemo da odbacimo najtamnije faze jedne žene, PMS I menstruaciju? Jel danas, zato žena ovoliko izgubljena I ranjena? Jel zato sada, umesto da balansira u sebi Evu I Lilit, žena otišla u drugu krajnost pa postala divlji predator I izgubila opet sebe? Jesmo li u krajnjem slučaju, svi danas puni disbalansa i haosa u sebi?
Kako god, priča o Lilit je priča o našoj ranjenoj ženskoj energiji. Imamo je svi, i žene i muškarci. Priča o onoj ranjenoj energiji, koja se usudila da bude to što jeste I zbog toga kažnjena. Onoj koja je birala Tamu kao utočište I čije je zlo nastalo od prevelike boli I rane. Nije problem, i nama ljudima je dat izbor i možemo izabrati da postanemo zli, kada su rane u nama velike, kada nam se učini da smo nemoćni, prognani, odbačeni jer želimo biti to što jesmo. Tada nam zlo može biti beg od suočavanja sa našom senkom i skrivanje u njemu daleko manje bolno, nego da ozdravimo. Naše rane, ako se ne pogledaju od strane nas samih, one kao magnetom privlače energije tame u naše živote i samo tada ti se čini, da si povratio svoju moć. Da li nam je, zaista, lakše da budemo zastrašujući i odbojni, kada smo ranjeni? Zapravo, jeste. Da li je to, uradila i Lilit? Da li nas čeka da je prihvatimo bez osude, zbog onoga što jeste i zbog onoga, što jesmo svi mi? Koliko nas živi svoju pravu prirodu? Ili smo svoju tamu sakrili, jer nije društveno prihvatljiva? Možda budemo i odbačeni, zar ne?
Nemojte misliti da je branim i odmah me spaljivati na lomači, ali je duboko razumem, od onog trenutka od kada sam prihvatila celu sebe, pa i ženama pomažem na tom putu. Što nije tajna. Lilit je odbačena, odgurnuta I krenula je linijom “manje boli”, ranjavajući druge, jer je i sama ranjena. I sada se nameće pitanje, koliko nam je teško da se usudimo, biti ono što jesmo? Koliki strah je u nama iskonski, od odbijanja i neprihvatanja? Koliki sram?
Svi smo u životu bili odbijeni, izrugani, ostavljeni… I ja na priču o Lilit, gledam kao na životnu lekciju o prihvatanju sebe u celosti. Sa Svetlom i Tamom, koje jesmo. O balansiranju ta dva. O mogućnosti da se iscelimo, ako samo svoju tamu pogedamo, a ne sakrijemo.
Ako biramo partnere koji nas odbacuju, znajte to je refleksija vašeg vibracijskog stanja i to znači da u nama postoje delovi sebe, koje nismo prihatili. I U ODNOSIMA, TRAŽIMO ONO ŠTO NAMA TREBA OD NAS! Zato odbačenost boli. Zato boli priča o Lilit, od koje se plašimo. Sami sebi trebamo dati, ono što tražimo od drugih. I to možemo, samo ako se prihvatimo u potpunosti. Nekad je to ljubav, nekada podrška da budeš što jesi, nekada razumevanje, lepa reč… Ti možes imati razne talente, biti dobar, lep, privlačan i druga osoba to može videti u tebi, ali ako u toj osobi ne postoji potreba za ONIM ŠTO TI JESI, bićeš odbijen. I da, to baš boli, ali to ne znači da ne vrediš, da te na hiljade drugih neće odabrati. (Molim vas, ovo pročitajte dva puta.)
Priča o Evi i Lilit su kao, priča hormona u nama. Ali u pravoj meri. “Ako u sebi imamo samo Evu, uvek ćemo se podređivati drugima bez sopstvenog glasa. Ako je tu samo Lilit, bićemo previše svadljive, netrpeljive i prkosne. Eva i Lilit su naš jin i jang, koji hoće balans. Kada se hormoni poremete, onda osećamo da gubimo kontrolu nad sobom i tlo pod nogama. Hormonalni disbalans nam narušava telesno i mentalno zdravlje, onemogućava da se ostvarimo kao Eva-negovateljka, ali ni kao Lilit-zavodnica.”
Lilit vam je ludi pubertet, besnilo jedne žene u PMS-u, onaj mladalačka nesputanost, osećaj tempirane bombe u sebi, tamna noć duše, menopauza, mračni aspekti psihe, skrivena seksualnost, pobačaji, smena suza I ljutnje, nepokorna narav, reči: “ZAUZETI SE ZA SEBE”. Izvorna energija, koja ne dopušta da joj civilizacijska pravila oduzimaju životnu snagu. Fanatični okultisti je koriste za svoje “ordenje”, isto tako, fanatični vernici za svoje izgone, pa nema sumnje da je i dalje neshvaćena i iskorišćena. Sve do dana današnjeg.
Tako, sakrivena u tami, postavlja se pitanje… Da li je Lilit, onda i naša senka? Karl Gustav Jung utemeljio je psihološki pojam senke I naglašavao važnost rada sa njom I našim nesvesnim energijama. Lilit stanuje u senci. Naša je samosvest. To znači osvestiti i prihvatiti one delove sebe koje smo odbacili ili ih potiskujemo, jer su društveno neprihvatljivi, previše bolni. Ako ostanu neosvešteni, mogu sabotirati naše svesne ciljeve ili uzrokovati destruktivno ponašanje. Zar to nije, sama Lilit?
Ona je deo same mudrosti I snage Majke Zemlje, jedna od naših pramajki, čije se ime ne sme spominjati. I sve dok tako bude, živećemo okrnjeni u neravnoteži I disbalansu. Jer, gledajte, ne možemo samo prisvajati sveto, a tamu odbaciti. Iako oba pola, žena eksplicitno ima svetle I tamne faze u sebi u toku svakog meseca, sve dok je živa. A u tami, kada se osvetli, su naše najveće moći I naši darovi.
Astrološki, tamo gde nam je Lilit u natalu tamo smo osetljivi. Za razliku od planeta I zvezda koji postoje, Lilit je fiktivna tačka. Putanja po kojoj Mesec, kruži oko Zemlje I ima dva centra. Zemlja I jedan mračni centar, koji se zove LILIT. U natalu, u tu tačku nas ne diraj. Tu se NE DAmo ukalupiti. To potajno želimo u seksualnom odnosu, ali se ne usuđujemo da kažemo. Tu smo nezaceljeni, ustvari. Tu smo od sebe sakrili, sebe. Tu je mračna strana naše ličnosti. Tu su snovi. Tu je nesvesno.
“Dok nesvesno ne učinite svesnim, ono će upravljati vašim životom i zvaćete ga sudbinom.” – rekao je Karl Gustav Jung.
Smatrao je da potiskivanje senke ličnosti može biti štetno po mentalno zdravlje, i sam kvalitet života.
E, tamo idemo lečiti i osvestiti. Kako? Dovesti tamu na svetlo i zagliti je. Ja to radim sa ženama, ali ih vrlo malo upoznajem sa Lilit, na ovaj način. Svi oni delovi nas koji su povređeni I odgurnuti, nas se plaše, tako I sama Lilit, jer nam ne veruje. Ona je kao onaj izgladneli ulični ker, išutiran, istraumiran I prestravljen od ljudi. Ona je onaj što ujeda, iz straha. Zato Lilit divlja nekontrolisano, u nama. Jer u tamnim fazama meseca, je jača. Zato imamo stresove I burne PMS-ove. Ranjena, ona traži da bude prihvaćena, takva kakva je.
Ona je tvoja pobuna u ovom životu! Na momente zla jer je ostavljena i postiđena, a i mi sa njom oduvek. Svi u sebi, imamo osećaj stida. On je duboko ukorenjen u nama, kao taj osećaj odbačenosti koji iskonski postoji u svakom od nas. Zato strahovi od osude, samoće, ismevanja od strane drugih. Strah od neprihvatanja, ako pokažeš ko jesi! Drugi ljudi su nam svi, samo ogledala I pokazuju ti, gde u sebe da ideš. Ranjavaju te neprestano, u delove tebe koji su ranjeni. Pa, hajmo tamo. Usudi se!
(Za kraj, oduuuužih ga, kako kaže moja drugarica Jovanka zvana Orelanka , rizikujem da me zbog ovog teksta, zaista spale na lomači dušebrižnici.) Jedno je sigurno, možemo se izlečiti od osećaja odbačenosti I nevoljenosti prihvatajući samu Lilit, ako je posmatramo na ovaj način. Ona živi u kolektivnom nesvesnom čovečanstva od samog početka. Pa zar se svi ne busamo u prsa, pričajući na sav glas: “JA SAM AUTENTIČAN!” „ŽELIM BITI AUTENTIČAN!“ „ŽIVI SVOJU AUTENTIČNU PRIRODU!“
Jel želiš? Što si onda odbacio, onu koja to jeste? Prognana. Ućutkana. Sakrivena. Naša tama želi da je pogledamo i želeće sve više. Jer, Novo je doba. Jer, Zemlja se ubrzala. Jer, skida se karnevalska maska, sa nas. Jer, pucaju svi odnosi u kojima nema istine. Jer, želiš da se isceliš! Jer, ona je, upravo, i prognana zato je htela da živi svoju AUTENTIČNU PRIRODU.
Pa bila mit, demon ili Boginja… Vama ostavljam da procenite...
Voli vas, Neda
