“Vuk dlaku menja, al’ ne i ćud.”
Tako mi je kroz šalu, pre par godina, rekla drugarica sa kojom se nisam dugooooooo videla. Nasmejala sam se, ništa nisam odgovorila. Naučila sam, “putem”, da se ne pecam na opaske i odćutim, ako u tom trenutku nemam dovoljno smislen odgovor da “protivnika” ostavim bez teksta. To vam od srca preporučujem. Odćutite i “pustite”… Nasmejte se i izbrojte do 10. O blagotvornoj metodi čuvenog brojanja do 10, sam vam već pisala u tekstu…
https://svestojesam.com/da-vam-nesto-kazem/da-sam-ja-ti/
Sve je u stanju stalne promene. Nisi danas isti kao juče. Nećeš danas biti isti kao sutra. Podsećaćeš. Ali nisi isti. Menja te juče, menja te danas, menja te sutra. Menjaš se putem. Menjaju te ljudi. Okolnosti. Osećanja. Misli. Ruka ti se menja, kosa, noga, prst, trepavice… Sve. Kosmos je u stanju stalne promene. I to ne haotične. Već one po zakonima prirode. Tu se tačno zna “Ko kosi, ko vodu nosi”. Priroda je u stanju stalne promene. I često nama golim okom nevidljive.
Pomisliš – Gle, kako je ovaj cvet odjednom, preko noći nikao? Kako se ova gusenica odjednom, pretvorila u leptira? Kako je ovo drvo poraslo ovoliko? Kako…?!?!? A nikoga, recimo, taj cvet, nije uznemirio svojim cvetanjem. Samo od jednom “Puf”. Evo ga! Odjednom “Puf”, i pade list sa grane.
Tako je i sa nama. Mi smo savršeni organizam, u organizmu Svemira. Sve je savršeno u nama. I radi tačno. A kada se “kvari”, takođe se “kvari” tačno. Tamo gde je najtanje. Gde je krhko.
Ti pomisliš – Otkud sam odjednom, bolestan?
Nisi, odjednom. Ne. Ali to je druga tema… Pustimo je sada.
Grešimo što mislimo da treba da dodajemo i ubacujemo u sebe, razne “programe”, od kojih će nam navodno biti bolje. Ubacujemo antidepresive, tuđa uverenja, motivacione “prazne reči” tipa – Ja sam srećan. Ja sam super. Ja sam zdrav. Govorimo ih naglas, a to ne osećamo. Ubacujemo nečije savete, koji nisu u skladu sa nama… Sve to, da bi nam bilo bolje. To je OGROMNA GREŠKA!
Sve što nam treba, već imamo u sebi, samo moramo da sklonimo višak koji nam ne služi. To nećete moći lekovima, sklekovima, besovima, stresovima… Ja vas iskreno molim, ako vam ne odgovara, ovo što vam govorim i pišem, zanemarite. Svaku reč zanemarite i otpišite. Prestanite da čitate. I nađite ono što vas “radi”. Ono, od čega će vam istinski biti ok.
Zamišljam, kao da smo mi ljudi jedan kompjuter. U kojem je već sve i svašta. Ubacivali smo vremenom razne fajlove, programe… I dođe vreme, da on počinje da baguje, da koči. Mi, da bi mu bilo bolje, krenemo da ga “kljukamo” sa dodatnim programima, antivirusima… A nismo ga prethodno očistili, od nepotrebnih programa. I kompjuter, jednog lepog dana… crkne! Tako je i sa nama. NE UBACUJTE U SEBE, DODATKE, REŠENJA, REČI, MISLI… NIŠTA, AKO NISTE OČISTILI ONO ŠTO VEĆ IMATE U SEBI I ŠTO VAS KOČI! ZAVRŠIĆETE, KAO KOMPJUTER! Sve je već tu, u nama, samo MORAMO da se rešimo dodatnih slojeva i kočnica. SVEGA ŠTO NAM NE SLUŽI.
Moram, i hoću da vam kažem, i to, da sam vrlo rezervisana negde, kada je u pitanju samo zapadna medicina. Neka mi ne zamere moji prijatelji lekari, jer leči POSLEDICE. A ne UZROK. Veoma je korisna, to je tačno, ali bila bi idealna kada bi bila spoj, lečenja Uzroka i Posledica. Verujem, da bi tada mnogo zdravijih ljudi šetalo ulicama. Uvek sam se divila lekarima, koji umeju da spoje ta dva. Koji te leče sa “obe strane”. Koji su pre svega sjajni psiholozi, empate, čak ne moraju biti ni empate, već saosećajni, pa tek onda doktori, hirurzi… Postoje takvi, poznajem ih.
Svako od nas, ako gledamo iz moje perspektive, rodi se i umre nečujno, za otprilike šest meseci, do jedne godine. Kako?
“Sve teče, sve se menja…” Naši organi su mlađi od nas. Naše ćelije se stalno obnavljaju. “Umiru” i “rađaju” se. I doslovno, nismo ista osoba, koja smo bili pre par meseci ili godina. Kroz desetak godina, ni jedan atom tvog tela neće biti nepromenjen.
Često mi se i samoj desi, kada probam da se prisetim nekih situacija iz prošlosti, da pomislim i kažem- To, kao da nisam bila ja!?
Da bi se promenile sve ćelije u našem organizmu, dokazano je da, treba da prođe oko šest meseci do godine dana. Govorim vam otprilike, jer se tačan broj ćelija u našem organizmu ne zna! Zna se otprilike. Neke ćelije se menjaju i za par nedelja. Neke i na dnevnom nivou. Neke i za par sati. Eto, menjaju se na bolje ili na gore, u zavisnosti kako se odnosimo prema svom telu.
Koža – 1mesec
Pluća – 2 do 3 nedelje
Jetra i Krv – 4 meseca
Stomak – do 5 dana…
Mozak – 1 godina! Znači menja se ćud! Vuku se menja ćud! Jedino se oči, “stare izdajice” ne menjaju. Samo rožnjača. Samo ona. Valjda se zato i kaže da su oči ogledalo duše!
Voli vas,
Neda
