Želi, dok ti ne presedne

Obožavam čokoladu! Do imbecilnosti. Od malena. Možda i od rođenja. Baba me zove, Sladokusac. Kad god bi nam neko došao u posetu, presretala bih ga i pitala: “Jeste li mi kupili nešto slatko?” Ako nisu, bila sam ljuta. Volim mlečnu čokoladu, sufle od čokolade, čokoladne mafine, euroblokčiće, čokoladne torte… U svojoj tašnici, uvek imam pregradu sa slatkim štekom. Kada letim avionom, prokrijumčarim je sa sobom. Moj naaaaajveeeeeći porok. Obožavam i film Čokolada! Gledala sam ga, čini mi se nekoliko puta, ne zbog filma i glumaca, već zbog same čokolade! Toliko je obožavam, da kada sam postila na vodi, kradom sam je mirisala. Smišljala i tražila recepte sa kakaom, da me mine želja. Grešna sam. Što se čokolade tiče, mnooogooo sam grešna!

ŽELIM TE…. ČOKOLADOOOOO!!! Toliko sam izgarala u želji, pre par dana, da sam se “ko stoka” najela i prejela. Toliko sam se najela čokolade, da mi je bilo loše. Toliko sam se najela, da mi je baš bilo muka. Toliko sam se prejela od čokolade, da mi u skorije vreme neće pasti napamet da je okusim. Nikome, da nije palo na pamet da mi kupi čokoladu! Eto toliko!

Šta je pisac, ovim, hteo reći?

Koliko puta vam se desilo, da izgarate u želji da nekoga sretnete i kad dignete ruke od toga… Tras! Naletite na tu osobu! Koliko puta vam se desilo, da želite da se pomirite sa bivšim ili bar da mu još nešto kažete, što niste imali prilike… i ništa od toga. Mozak vas zaboli od smišljanja scenarija u glavi. Kako ćete, šta ćete, šta da obučete…? Nema ga, pa nema… I vi kažete nakon nekog vremena: “Ma breee, dokle više. Boli me uvo.” Zaboravite na scenario, zaboravite na stav, i zaista vas boli uvo. Kad… Tras! Eto ga macan, od nekuda, podvio rep. A vi se mislite: “Ma šta ćeš mi sad. Sad me prošlo.” Ne čekajte na ostvarenje! Ni sekunde, ne čekajte…

Koliko puta vam se desilo, da poželite nešto, žarko poželite bilo šta, ali u datom trenutku čini vam se nemogućim da dobijete, ostvarite. I …. Onda dignete ruke od toga… Kad… posle nekog vremena.. Eto ga!!! Baš to! Ne znate, kako i zašto, ali je tu!

Kad nešto previše želimo imamo, SAMO DVA PUTA! Jedan je, da kada nam se nešto uporno ne ostvaruje, da to pustimo… Zašto? Uporna želja koja je stalno prisutna, a ne ostvaruje se, bilo da je u pitanju dečko, ljubavnik, beba, auto, putovanje, parfem… Može da preraste u ozbiljnu frustraciju. U ozbiljan psihički poremećaj, ako je ne pustite. Ne “dignete ruke” od nje!

A drugi put je, da lepo, kao ja, u “slučaju čokolada”, se tolikooooo “predozirate” željom. Da provrete! Da vam bude muka od nje! Da vam dođe, da “bacite peglu”, ako vam samo na um padne. Da vam narodski rečeno, dokurči. Da vam se smuči od te želje. Na samu pomisao o toj želji! I da vam, ne padne napamet više, da mislite o toj želji.

Izaberite koji ćete put. Ja sam svoj nesvesno izabrala. Za one koji ne znaju, to je i najbitniji korak u zakonu privlačenja! KORAK BR. 3. OTPUŠTANJE ŽELJE! Zato se mnogi žale, da im taj ZP “ne radi”. A nisu pustili… otpustili želju. Jer, da bi vam se nešto ostvarilo, morate da dignete “sve četiri u vis”, ili bar “digni ruku, digni obadve…” od te želje. To je jedini način da vam OSTVARI, to što ste poželeli.

Možda vam ovaj moj tekst, deluje luckasto, ali meni radi i nema kontraindikacija. Osim da možda “bacite peglu” ili da vam se konačno ostvari ono što želite!

Voli vas,

Neda