“Ti i dalje pričaj svima, kakvo tijelo Selma ima…” Sećate li se ove pesme s kraja 90-ih godina? Ja se sećam…
Pa hajde onda, da moj novi tekst, prvi posle letnjih odmora, upravo bude o telu. O nama i našem telu. O načinu na koji posmatram telo. Tretiram telo. Svoje i telo svakoga od vas. Zadužen za zaokruživanje mog mišljenja o telu je umnogome čuveni Osho. Davno sam čitala njegovu knjigu “Kako da uskladite um i telo” i toplo vam je preporučujem. Ovaj tekst je inspirisan upravo tom knjigom…
Kao prvo divim se svačijem telu. Zaslužilo je da mu se zahvaljujemo svakoga dana. Ono nas bezpogovorno sledi i nikada nas nije izdalo. Hoćeš da skačeš sa litice, hoćeš da šutneš loptu, da podigneš tegove, čak i da ubiješ, telo vas sledi. Služi. Podigne ruku, skoči, pomeri nogu… Možda se to njemu ne radi, možda bi telo leskarilo celi dan, ali ipak ono je tu za vas i služiće vas do sudnjeg dana.
Šta smo mi uradili? Telo smo banalizovali. Skroz. Telo smo obezvredili. Telo smo zanemarili. Telo pumpamo na silu, telo povređujemo, ne bi li podigli samopouzdanje ili se dopali drugima. Telo smo povredili i uvredili. A ono nas i dalje služi…
Telo i um nisu razdvojeni, oni su celina. Telo i duša su takođe neraskidiva celina. Duša je nastanjena u najvećim dubinama tela, kako kaže i sam Osho.
Telo je najsloženiji mehanizam u svemiru. Telo je mudrije od nas. Priroda je mudrija od nas, jer je stvorila telo kojem je prepustila sve važne životne funkcije. Varenje hrane- obavlja telo, kucanje srca- obavlja telo, disanje- obavlja telo… Sve to zavisi od tela. Ono to obavlja za nas. Da zavisi od nas, sigurno bi zaboravili nešto od toga da uradimo. Bar dok spavamo, zaboravili bi da dišemo ili kažemo srcu da kuca… Telo to ne zaboravi. Zamislite taj savršeni mehanizam dok vari svo smeće koje unosimo u sebe i pretvara ga u energiju sa kojom hrani naše ćelije?!?! Telo, drugovi i drugarice, zaslužuje da mu se divimo!
Svaka ćelija u našem telu je mali svemir. Sve ćelije u telu mogu raditi za nas ili protiv nas. Zato kakvo god da vam je telo, NE PREZIRITE GA! NE MRZITE! Debele noge, veliko dupe, koje kilo viška ili manjka… ZAPAMTITE, NE SMETE DA GA PREZIRETE! Ako zavolite svoje telo, koliko god da se vama čini nesavršenim, ono će znati da vam dobrim vrati. Da vam vrati zdravim ćelijama u organizmu. Da učini za vas, ono što je umu nemoguće da shvati! Um je blesav, telo je mudro! Ako um mrzi to telo koje imate i nalazi mu mane, telo će vam patiti. I posledice ćete pre ili kasnije iskusiti. Telo će vam se pobuniti, jer neće sarađivati sa umom. Saradnja ta dva je neophodna da bi “ozdravili”. Ne pokušavajte da dominirate svojim telom, samo ga sledite i osluškujte. I videćete rezultate.
Pre par meseci, radila sam sa devojkom, koja je kako i sama kaže, patila od viška kilograma usled zadržavanja tečnosti u organizmu. Pored svega toga, imala je i problema sa štitnom žlezdom. Ukratko… Otac je ostavio kao malu. Živela je sa majkom. Kako kaže, prezir je bio sve što je osećala prema ocu. Kada je on umro, NIJE HTELA IZ INATA da plače. Rekla sam joj, ti si sama sebi dala odgovore na svoja pitanja. Previše nagomilane tuge, progutanog besa, vodi u probleme sa štitnom žlezdom. Te suze koje je trebalo da isplačeš zbog oca, a nisi, tu su ti u telu. Voda. Tečnost. Možda sam ja blesava, rekla sam joj, ali probaj da plačeš, kad god ti se plače.
Telo je živa inteligencija! I tako treba da se ophodite prema njemu. Čovek nije mašina. Telo nije mašina. I dan danas se sećam časa biologije, kad nastavnica kaže da smo mi kao mašina za veš i kad se pokvari jedan deo, onda se on menja. Čovek je ORGANSKA JEDINICA, i ne treba samo lečenje jednog bolesnog dela. Bolest nam pokazuje da nam telo pati. Ako se izleči bolestan deo, šta ćemo sa tim što se bolest pojavi negde drugde u telu? Mi ljudi smo celina. Ili si zdrav ili bolestan, nema tu šta…
Zato, volite sebe. Volite svoje telo. Volite se takvi kakvi jeste i videćete rezultate. Volite sebe bez obzira na sve. I najbitnije-Trudite se da budete u skladu sa sobom, a ne sa drugima!
Voli vas, Neda
(Slike u tekstu su iz knjige “Kako da uskladite um i telo”
