{"id":1068,"date":"2018-11-06T19:13:08","date_gmt":"2018-11-06T18:13:08","guid":{"rendered":"https:\/\/svestojesam.com\/?p=1068"},"modified":"2018-11-07T17:29:18","modified_gmt":"2018-11-07T16:29:18","slug":"moja-teta-slavka-vasa-mati-heruvima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/blog\/multitaskanje\/moja-teta-slavka-vasa-mati-heruvima\/","title":{"rendered":"MOJA TETA SLAVKA – VA\u0160A MATI HERUVIMA"},"content":{"rendered":"
<\/div>

Ja sam vam od onih ljudi koji kad ih neka vest rastu\u017ei, sa\u010dekaju da pro\u0111e tuga, da se ubla\u017ei ili bar kolko toliko popusti… Onda mogu da pi\u0161em, “da \u010da\u010dkam” gde me boli, i da tu tugu vezanu za neke ljude i doga\u0111aje, preokrenem u osmeh i radost \u0161to su mi se desili u ovom \u017eivotu…<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Vest o njenoj smrti, mada ja u smrt kao takvu ne verujem, sa\u010dekala me je dok sam bila na moru.<\/p>\n

Javili su mi da nas je napustila moja teta Slavka. To nije bilo ni\u0161ta toliko ni iznena\u0111uju\u0107e s obzirom na to da je moja starica ve\u0107 do\u010dekala lepe godine i\u00a0 da se poslednjih pet, \u0161est godina stalno patila po bolnicama. Operacije, le\u010denje, nepokretnost… Na kraju i demencija.<\/p>\n

Kada smo se \u010dule poslednji put, pitala me je stalno jednu istu stvar. Pitala me po vi\u0161e puta za moje. Ali sve vreme je znala sa kim pri\u010da. Moje ime nije zaboravila. Rekla je, na kraju: ” Izvini Nen\u010de, ne\u0161to sam po\u010dela da zaboravljam.”<\/p>\n

“Pa Slavka i mi mla\u0111i zaboravljamo, a ne ti”, na\u0161alila sam se.<\/p>\n

Ta moja draga starica je uvek bila nasmejana. Blagost u pogledu i nasmejane plave o\u010di. Mlade o\u010di, vesele, a lice starice.<\/p>\n

Moja teta Slavka, me je \u010duvala kao malu. Svako jutro bi dolazila sa jednom kesom. U njoj je imala vunicu i igle za pletenje. Uvek se u toj kesi “krio” i po neki slatki\u0161 za mene.<\/p>\n

Pamtim je po blagosti, pamtim je po osmehu, po njenom \u010duvenom “Eh, Nen\u010de, Nen\u010de”, kako me je zvala. Pamtim svoje detinjstvo po \u0161etnjama sa njom. Moja mama je stalno govorila kad bi se vra\u0107ala sa posla: “Tebe i Slavke nikad u ku\u0107i, samo \u0161etate ko “gluve ku\u010dke”. Pamtim je po vru\u0107em hlebu koji je kupovala u trafici ili “Tr\u017enom centru” i odlamala okrajak da mi da. Ja sam taj hleb sa u\u017eivanjem jela, dok sam je putem dr\u017eala za ruku. U jednoj ruci okrajak, u drugoj ruka moje teta Slavke. Pamtim i njeno dvori\u0161te i staru \u010desmu ispred ku\u0107e, onu koju si morao ru\u010dno da pumpa\u0161 da bi iz nje iza\u0161la voda.\u00a0 Nikad mi to nije uspavalo. A i kako bi, kad sam imala 3, 4 godine.<\/p>\n

“Jao Slavka, pa Neda ni\u0161ta ne jede, ne znam vi\u0161e \u0161ta \u0107u?”, po\u017ealila joj se moja mama.<\/p>\n

“Nemoj Rado da se brine\u0161, je\u0161\u0107e dete kad ogladni. Ne mo\u017ee dete na silu da jede. Pusti je”, odgovarala bi Slavka.<\/p>\n

Teta Slavka je rano ostala bez mu\u017ea. Sama je odgajala i \u0161kolovala svog sina. Kada se o\u017eenio, re\u0161ila je da se posveti sebi i svojoj du\u0161i. Re\u0161ila je da se posveti Bogu. Zamona\u0161ila se. To je potajno oduvek i htela. Tada je dobila ime mati Heruvima.<\/p>\n

Zaista imam tu sre\u0107u, i sa punim pravom mogu da ka\u017eem, da su mene \u010duvali an\u0111eli. I da se uop\u0161te, pri tom, ne \u0161alim. Heruvimi su an\u0111eoska bi\u0107a, koja \u010duvaju vrata raja plamenim ma\u010dem, kako mi je jednom ispri\u010dala. Mati Heruvima – moja teta Slavka.<\/p>\n

Mati Efimija je jednom u intervjuu za “Ve\u010dernje novosti” rekla o njoj: “Mati Heruvima, pak, \u201e\u010duvar\u201c je na\u0161e ba\u0161te, manastirskog dvori\u0161ta i bilja, a svojom blago\u0161\u0107u uspe da ukroti svaku \u017eivotinju.”<\/p>\n

Kad sam odlazila u Manastir Gradac da je posetim, nikada je nisam zvala mati Heruvima. Prosto, nije mi bilo prirodno. Ona je bila moja teta Slavka.<\/p>\n

U jednom od\u00a0 mojih poseta, pri\u010dale smo o svemu kao i uvek… O ovim vremenima, o ljudima…. Nisam upoznala osobu koja je toliko bila izolovana od televizije, novina, a znala sve \u0161ta se de\u0161ava.<\/p>\n

Rekla mi je: “Nen\u010de, nije dobro, ne\u0107e jo\u0161 biti dobro. Ovo su\u00a0 te\u0161ka vremena. Mnogo. Ne u smislu ratova, ve\u0107 za du\u0161u ljudi. Budi zahvalna \u0161to ima\u0161 da pojede\u0161 i popije\u0161 i \u0161to ima\u0161 krov nad glavom. Sve ostalo pusti, bi\u0107e \u0161to je volja Bo\u017eja.”<\/p>\n

Znali smo dugo da sedimo, u manastiru, tamo u salonu, gde primaju goste. Monahinje su bile predivne. Sa koliko su se ljubavi i pa\u017enje odnosile prema njoj. Poslu\u017eivale bi nas sve\u017eom vodom, donele kola\u010de i skuvale kafu. Moja teta Slavka bi vi\u0161e kocki\u00a0 \u0161e\u0107era pojela koji je umakala u tu kafu, nego \u0161to bi kafe popila. Odmahivala bi glavom i govorila: “Eto, \u0161to volim taj \u0161e\u0107er da jedem, a ne smem vi\u0161e…” Ali to je bila ona…<\/p>\n

Veselica! Blagost! Uto\u010di\u0161te! Optimizam! Prepu\u0161tanje! Borac! Ljubav! Verovanje! Nada! MIR!<\/p>\n

An\u0111eo (Heruvim).<\/p>\n

\u010cuvar mog detinjstva. \u010cuvar manastirske ba\u0161te. A sada, nadam se, da je \u010duvar na vratima raja, kako i dolikuje pravom heruvimu.<\/p>\n

Voli te, tvoje Nen\u010de<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ja sam vam od onih ljudi koji kad ih neka vest rastu\u017ei, sa\u010dekaju da pro\u0111e…<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pmpro_default_level":"","_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"_glsr_average":0,"_glsr_ranking":0,"_glsr_reviews":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_likes_enabled":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1068"}],"collection":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1068"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1068\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1078,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1068\/revisions\/1078"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1068"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1068"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1068"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}