{"id":1133,"date":"2019-02-14T13:40:30","date_gmt":"2019-02-14T12:40:30","guid":{"rendered":"https:\/\/svestojesam.com\/?p=1133"},"modified":"2019-02-14T13:40:35","modified_gmt":"2019-02-14T12:40:35","slug":"pesma-o-ljubavi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/blog\/multitaskanje\/pesma-o-ljubavi\/","title":{"rendered":"PESMA O LJUBAVI"},"content":{"rendered":"
<\/div>\n

I sada znam opet sam cela. <\/p>\n\n\n\n

A gledala sam rabacane delove, svog tela. Srce jo\u0161 kuca… Slomljeno, ali kuca. <\/p>\n\n\n\n

No\u0107 je trajala dugo… Nikad mra\u010dnija, hladnija. Zima. Zima sa mnogo leda. To je ono, \u0161to ostalo je, nakon svega.<\/p>\n\n\n\n

Stojim. Nije me strah, iako je oko mene potpuni mrak. Nije me strah, jer znam, da novi dan uskoro svi\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

Ruka stranca u mraku, sastavlja me. Gledam u stranca, poznat mi je odnekud…<\/p>\n\n\n\n

Pitam ga: “Za\u0161to me sastavlja\u0161?” <\/p>\n\n\n\n

Ka\u017ee: “Kre\u0107e\u0161 iznova, dok ne shvati\u0161.” <\/p>\n\n\n\n

I daje mi mene. Ponovo celu. O\u017eiljak koji na zakrpljenom telu, nazire se tek. Ni\u0161ta, ni\u0161ta se ne vidi. Gotovo sam savr\u0161ena kao pre.<\/p>\n\n\n\n

I sada znam, opet sam cela. A novi dan samo \u0161to nije…<\/p>\n\n\n\n

Neda<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

PRI\u010cA O LJUBAVI<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Nekada davno, u jednom gradi\u0107u njemu nepoznatom, jedan putnik je morao silom prilika da zastane. Dok je \u010dekao, da mu poprave auto, re\u0161io je da pro\u0161eta. <\/p>\n\n\n\n

\u0160etaju\u0107i kroz nepoznate ulice, spazio je na jednom prozoru neku \u017eenu. Istog trena, znao je da je to ona. Ona, koju \u010deka. U tom trenutku i ona je pogledala u njega. (U \u017eivotu su stvari uglavnom obostrane. Zapravo, uvek obostrane. Svi smo spojeni, na mnogim novoima.) <\/p>\n\n\n\n

Magnetski privu\u010den njome, u\u0161ao je u tu zgradu i zakucao joj na vrata. \u010cuo je korake sa druge strane, i njen glas.<\/p>\n\n\n\n

Upitala je: “Ko je?”<\/p>\n\n\n\n

Odgovorio joj je: “Ja sam.”<\/p>\n\n\n\n

“\u017dao mi je, ovde nema mesta za dvoje”, rekla je.<\/p>\n\n\n\n

Zbunjen onim \u0161to je \u010duo, okrenuo se i oti\u0161ao. \u0160etao je tako ulicama, potpuno slu\u0111en. Re\u0161io je, da jo\u0161 jednom pokuca na ta vrata.<\/p>\n\n\n\n

“Ko je”, upitala je sa druge strane.<\/p>\n\n\n\n

“Ja sam, ja sam…”, o\u010dajno je rekao.<\/p>\n\n\n\n

“Ovde nema mesta za dvoje”, ponovo je odgovorila.<\/p>\n\n\n\n

Vrata se nisu otvorila.<\/p>\n\n\n\n

Duboko poti\u0161ten, \u010dovek je oti\u0161ao iz tog grada. Re\u0161en da se vi\u0161e nikada ne vrati.<\/p>\n\n\n\n

Probao je da podeli ljubav sa drugim \u017eenama, da ne misli vi\u0161e o tom susretu. Probao je da voli drugu \u017eenu, i proveo je svoj \u017eivot sa tom drugom. Ali bezbroj puta se, kada bi bio sam, u mislima vra\u0107ao na to mesto i taj doga\u0111aj. Godine su pro\u0161le i odnele su mladost sa sobom… Taj susret nije bledeo u njegovom se\u0107anju… <\/p>\n\n\n\n

Oti\u0161ao je jo\u0161 jednom u taj gradi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Ponovo je zakucao na ta vrata. <\/p>\n\n\n\n

\u010cuo je sa druge strane korake i zenski glas je upitao: “Ko je?”<\/p>\n\n\n\n

\u010covek je odgovorio: “Ti si.”<\/p>\n\n\n\n

I vrata se \u0161irom otvori\u0161e…<\/p>\n\n\n\n

P. S. Ovo je jedna od najlep\u0161ih ljubavnih pri\u010da koje sam ikada \u010dula. A \u010dula sam je od jedne divne gospo\u0111e Zdenke. Nadam se da sam uspela, verodostojno da vam je prepri\u010dam. Razmislite, da li tra\u017eimo drugu polovinu ili smo ve\u0107 celi? Da li tra\u017eimo drugu polovinu, ili smo mi ve\u0107 taj neko, a on na\u0161e ogledalo? Da li tra\u017eimo nekog da nas voli, ili prvo treba sebe da zavolimo, pa onda tu ljubav da delimo i dopustimo da nas i drugi vole? Da li je ljubav obostrano dopu\u0161tanje nekome da kro\u010di u tvoj \u017eivot bez straha? Ono \u0161to znam, je da bi bio voljen, mora\u0161 biti LjUBAV.<\/p>\n\n\n\n

Neda<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

I sada znam opet sam cela. A gledala sam rabacane delove, svog tela. Srce jo\u0161…<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pmpro_default_level":"","_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"_glsr_average":0,"_glsr_ranking":0,"_glsr_reviews":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_likes_enabled":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1133"}],"collection":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1133"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1133\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1134,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1133\/revisions\/1134"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1133"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1133"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1133"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}