{"id":1135,"date":"2019-02-25T17:08:29","date_gmt":"2019-02-25T16:08:29","guid":{"rendered":"https:\/\/svestojesam.com\/?p=1135"},"modified":"2019-02-26T08:18:04","modified_gmt":"2019-02-26T07:18:04","slug":"zaobidi-me","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/blog\/multitaskanje\/zaobidi-me\/","title":{"rendered":"ZAOBI\u0110I ME"},"content":{"rendered":"
<\/div>\n

…. Jer znam mustre kao \u0161to si ti. Doktorirala sam na takvima. Poznajem te, ko zlu paru. U meni samo misao jedna od prvog susreta: “Kako bih te sada kr\u010dkala na tihoj vatri, jer se bezbroj puta opekoh na tu paru.” Ali, nemam vremena za to. I da imam, nemam. <\/p>\n\n\n\n

Poznajem te, kao cipela cipelu. Kad jesu, i kad nisu u paru. Kad jesu, to je kao kad se dete prezuje, pa tako hoda. Sme\u0161no, zar ne? A kad nisu, dve desne ili dve leve, to smo onda mi. <\/p>\n\n\n\n

Gde se zale\u0107e\u0161 u tom \u010damcu, po ovom uzburkanom moru? Tvoje udice su za neke reke, tamo gde \u0161tuke plivaju i po koja \u017eaba kreke\u0107e. Iako predatori, \u0161tuke tvoje mre\u017ee ne mogu pokidati. A u ovom nemirnom moru bi se pokidale i izgubile u dubinama.<\/p>\n\n\n\n

Ti samo na mu\u0161karca li\u010di\u0161. Na mu\u0161karca\/\u017eenu iz mojih snova, ali samo podse\u0107a\u0161… Kao i svi pre tebe. Ali, neka mene, meni. Ovaj put.<\/p>\n\n\n\n

Eto. Mo\u017ee\u0161 tako.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

A mo\u017ee\u0161 i ovako… <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Prvo, da prihvati\u0161 da si “bolestan”. <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Drugo, da proba\u0161 da se “izle\u010di\u0161”. <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tre\u0107e, da shvati\u0161 da “bolesnom se, samo bolestan raduje”. <\/strong><\/p>\n\n\n\n

“Zar opet kreten?”<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Za\u0161to se nekim ljudima, iznova pojavljuju sli\u010dni partneri? Sli\u010dnih karaktera, osobina, re\u010denica, pa \u010dak i pogleda… Sli\u010dne energije, koja te, od samog starta kao gavran kljuca u mozak.<\/p>\n\n\n\n\n\n\n\n

I govori\u0161 u sebi: “Za\u0161to opet isti\/a?” <\/p>\n\n\n\n

“Ja sam lepak za debile!”, misli\u0161.<\/p>\n\n\n\n

“Kad \u0107e meni neko normalan?!?”<\/p>\n\n\n\n

Pita\u0161 sve znane i neznane, \u0161ta je sa tobom? Pa se vrti\u0161 u mozgu, ko mi\u0161 u krugu.<\/p>\n\n\n\n

Ne mo\u017ee, normalan. Bar, ne sada. <\/p>\n\n\n\n

Jer… Ni ti nisi normalan.<\/p>\n\n\n\n

Mada, re\u010d normalan je neproverena i nepouzdana re\u010d, ako mene pitate. Dosadna, iznad svega. Rutinska. No, poslu\u017ei\u0107e nam, za ove redove…<\/p>\n\n\n\n

Ne mo\u017ee sada normalan, jer u tebi su strahovi, krivi programi, uverenja…. Sve ono, \u0161to ne mo\u017ee da privu\u010de normalnog\/u u tvoj \u017eivot. Privu\u0107i\u0107e\u0161, bez gre\u0161ke, onog ili onu koja je ono, \u010dega u tebi ima najvi\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

Ako sebe dovoljno ne voli\u0161, privu\u0107i\u0107e\u0161 nekog ko nije u stanju da voli. Pa naravno, svi mi mislimo da sebe volimo, zar ne? \u0160ta ova Neda, pi\u0161e gluposti?! Ali kakva la\u017e, prema svome pravom sebe\/se! Ako la\u017eemo sebe, kako da nas drugi ne la\u017eu?! Ako si pun strahova, privu\u0107i\u0107e\u0161 nekoga ko \u0107e ti dati jo\u0161 povoda za strah. Ako si u fazonu samosa\u017ealjenja i “jadna ja”, sasvim izvesno je, da \u0107e ti se pojaviti neko, ko je, bez sumnje i sam jadan. Tek onda \u0107e\u0161 dobiti potvrdu (kroz neki vid pona\u0161anja tvog partnera) da se zaista jadnom\/im i oseti\u0161. Kompleksi, privla\u010de komplekse, tako\u0111e……………………. <\/p>\n\n\n\n

………………………………..<\/p>\n\n\n\n

Uvek smo sa pravim parterom. <\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Uvek. Sve dok ne savlada\u0161. Dok “ne poraste\u0161”. To ti je, \u0161to ti je. Ni jedan nije pogre\u0161an. Svi su tu sa svrhom i ciljem. Ne da te povrede i ostave, kako si se ve\u0107 mnogo puta osetio… Ne da te izigraju. Ne za igru “ko \u0107e koga pre da zezne”, da bi mu Ego bio veliki ko ku\u0107a. Neeeeee!!!!!!!<\/p>\n\n\n\n

Nego da NAU\u010cI\u0160!<\/p>\n\n\n\n

“Nisi NAU\u010cIO! ? Sedi jedan. Pao si razred”, re\u0107i\u0107e ti profesor Svemir. Mo\u017ee\u0161 Svemir zvati kako \u017eeli\u0161… Ti mu daj naziv. Mo\u017ee\u0161 i Svemirdon da ga zove\u0161, ako \u0107e te to nasmejati. Ali on je tvoj profesor i daje ti da nau\u010di\u0161 lekcije. Da filtrira\u0161. <\/p>\n\n\n\n

Svi su tu, da te podsete, \u0161ta zapravo \u017eeli\u0161. I da shvati\u0161, \u0161ta nikako ne \u017eeli\u0161, za dalje. Da napravi\u0161 selekciju. Zapravo, oni su tu, da zavoli\u0161 sebe. I da u\u010di\u0161 kroz njih, o ljubavi prema sebi. Da se vrati\u0161, sebi. <\/strong><\/p>\n\n\n\n

“Za\u0161to se pojavljuju ko na traci, jedan za drugim, gotovo isti? Pojavljuju se, na prvi pogled razli\u010diti – a u stvari isti”, to ti misli\u0161. <\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Pojavljiva\u0107e ti se, sve dok ne savlada\u0161 gradivo. Vrlo je va\u017eno da shvati\u0161 da energija iz tebe, izaziva doga\u0111aje i priziva odre\u0111ene tipove ljudi u tvoj \u017eivot! VRLO JE VA\u017dNO OVO DA SHVATI\u0160!!! <\/strong>Mora\u0161 po sebi da kopa\u0161. I da ti jednostavno kikne. <\/p>\n\n\n\n

Ako ti ikada i klikne… <\/p>\n\n\n\n

No, ako se to ne desi, ra\u010dunaj stalno na iste lekcije. Kao \u0111ak ponavlja\u010d. Pa valjda \u0107e\u0161 jednom polo\u017eiti razred… <\/p>\n\n\n\n

Ili ti ostaje da ka\u017ee\u0161: “Zaobi\u0111i me, jer znam mustre kao \u0161to si ti. Doktorirala sam na takvima. Poznajem te, ko zlu paru. U meni samo misao jedna od prvog susreta: “Kako bih te sada kr\u010dkala na tihoj vatri, jer se bezbroj puta opekoh na tu paru.”<\/p>\n\n\n\n

I zadr\u017ei mir u sebi. Bar do slede\u0107eg… <\/p>\n\n\n\n

Neda<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

…. Jer znam mustre kao \u0161to si ti. Doktorirala sam na takvima. Poznajem te, ko…<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pmpro_default_level":"","_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"_glsr_average":0,"_glsr_ranking":0,"_glsr_reviews":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_likes_enabled":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1135"}],"collection":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1135"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1135\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1141,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1135\/revisions\/1141"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1135"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1135"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1135"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}