{"id":1174,"date":"2019-08-09T22:32:17","date_gmt":"2019-08-09T21:32:17","guid":{"rendered":"https:\/\/svestojesam.com\/?p=1174"},"modified":"2019-08-10T09:01:17","modified_gmt":"2019-08-10T08:01:17","slug":"spremite-se-slecemo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/blog\/multitaskanje\/spremite-se-slecemo\/","title":{"rendered":"SPREMITE SE SLE\u0106EMO"},"content":{"rendered":"
<\/div>\n

… A MO\u017dDA I NE\u0106EMO.<\/p>\n\n\n\n

\u017divot \u010doveka mo\u017ee u deli\u0107u sekunde da se promeni, nestane, zastane… Prekine. Tu re\u010denicu, vrtimo gotovo svi, u nekim situacijama, a postane ti zaista opipljiva i shvati\u0161 koliko je jeziva onda kad taj deli\u0107 sekunde, postane deo tvoje stvarnosti. Kad je tvoje dupe u pitanju. <\/p>\n\n\n\n

Dana\u0161nji dan, 9. avgust slavi\u0107u kao svoj drugi ro\u0111endan. Mislim, zapravo svi mi sa leta 340 za \u0160tutgart.<\/p>\n\n\n\n

Sve je po\u010delo uobi\u010dajeno. Putnici, gu\u017eva, pun avion, lep dan… Avion pole\u0107e. Ok. Letim sa detetom, prvi put same nas dve. Ok, nisam jedina. Mu\u017e nas \u010deka na aerodromu u Nema\u010dkoj.<\/p>\n\n\n\n

Prime\u0107ujem da avion sve vreme, “\u0161eta” levo-desno, pomislim: “Ma ok, nije dostigao visinu” . Gore dole, opet, levo desno… Gledam u lica putnika, ve\u0107ina spava, jutarnji je let… Pri\u010dam sa detetom, ali od slinog tumbanja u vazduhu, ve\u0107 mi pritisak u glavi raste i ne prolazi, a obi\u010dno pro\u0111e. Opet, levo – desno, nikako da zauzme ravnu liniju i krene kao uvek…<\/p>\n\n\n\n

Bo\u017ee moj, pa bude turbulencija, ali ovaj avion se pona\u0161a “kao list na vetru”, pomislim. Ok, mo\u017eda se tripujem. Uverila sam sebe, da se tripujem. Dete animiram, me\u0111utim “ta bacanja” levo desno, gore dole, ne prestaju. Prolaze stjuardese sa vodom koja je u paketima, ja pitam tiho: “\u0160ta se ovo de\u0161ava?” Tek \u0107e ona meni, sa sve gra\u0161kama znoja na licu : “Pa turbulencije.” U tom trenutku, paket sa vodom koji im je stajao na kolicima od siline udarca i bacanja pade na pod. \u0106utim. Zatvorila sam o\u010di. Razmi\u0161ljam kako \u0107u kad stignem u Nema\u010dku da ispri\u010dam Aci da nikad gori let nije bio. Razmi\u0161ljam: “Ajde ve\u0107 jednom, avionu, zauzmi svoju trasu.” Ne mogu vi\u0161e ni da razmi\u0161ljam, kad zatvorim o\u010di muka mi je od bacanja i pritiska. A nikad mi nije muka. Otvorim o\u010di, dete mi polako tone u san.<\/p>\n\n\n\n

“Govori kapetan va\u0161eg aviona, zbog tehni\u010dkog kvara na avionu vra\u0107amo se za Beograd.”<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Imam utisak da sanjam ovo \u0161to sam \u010dula. Jbt letimo ve\u0107 pola sata ovako. <\/p>\n\n\n\n

Ko je spavao, probudio se. Gledam u ljude. Lica gledam. Neko se u neverici smeje. Kome\u0161aju se. Okrenem se iza sebe, pogledam u nekog de\u010dka, pitam ga: “Jel ja ovo sanjam?” Najozbiljnije ga pitam. On me gleda belo. Pitam ga opet isto. On samo \u0107uti i odmahuje glavom. Neka devojka ispred mene me pita: “Jel ovo realno?”<\/p>\n\n\n\n

Ja ka\u017eem: “Izgleda da jeste, jebote.”<\/p>\n\n\n\n

Prolazim o\u010dima preko lica ljudi. Neki se i dalje smeju, ali ono kao ne veruju. <\/p>\n\n\n\n

Dete budim, ka\u017eem joj: “Sre\u0107o, idemo nazad u Bg.” Po\u010dinje da pla\u010de. Ne zna dete \u0161ta se de\u0161ava. Ka\u017ee, ne\u0107e u Bg. <\/p>\n\n\n\n

Ja se mislim: “Moli Boga da sletimo u Bg” . Neki de\u010dko mi govori :”A meni je ovo tek \u010detvrti put da letim u \u017eivotu”. \u010cujem i neku \u017eenu u tom svom mete\u017eu: “Joj Bo\u017ee, oprosti mi, \u0161to sam prala ve\u0161 na Svetog Iiju.”<\/p>\n\n\n\n

Avion nas baca, a on jedva da se i \u010duje. Gledam u krila aviona, bolje da ne gledam. To nisu krila aviona, to je list papira. Znam u koga \u0107u da gledam, pomislim. U stjuardese! Okrenem se, a one… Uspani\u010dene, ne\u0161to na brzinu pri\u010daju i nervozno mlate rukama. Mislim se, kad one ovako… <\/p>\n\n\n\n

Pita jednu neki \u010dovek: “Izvinite, za\u0161to se vra\u0107amo?”<\/p>\n\n\n\n

Ona mu odgovara: “Ili \u0107emo da se vratimo, ili \u0107emo da izginemo!!!!”<\/p>\n\n\n\n

Jbt. To je to. Grlim dete. Nje mi \u017eao. Gledam je. Rekoh u sebi eto, to je to. Jbt. \u017dao mi deteta. A ne\u0107u da pla\u010dem, gutam u sebi da ona ne vidi. Pri\u010dam ne\u0161to, nemam pojma \u0161ta pri\u010dam, a avion levo desno, gore dole. A on se i ne \u010duje. Blizu smo zemlje. A opet…. Gore nam visoko, dole duboko. Blizu smo. Nemo\u0107ni. Blizu. Mozda i sletimo u Bg. Kru\u017eimo. Avion ne \u010dujem, mo\u017eda i od pritiska, mo\u017eda i zbog manjka kiseonika, a mo\u017eda i zbog kvara.<\/p>\n\n\n\n

Zatvorila sam o\u010di. Udahnula… <\/p>\n\n\n\n

Sleteli smo u Bg. Muk. Muk, ni muva da se \u010duje. Svi \u0107ute. Nema kome\u0161anja, kao \u0161to to zna da bude. \u0106ute ljudi, kao zaliveni. Moja Aja, aplaudira. Samo ona. Dete.<\/p>\n\n\n\n

Izbacuju nas iz aviona, ka\u017eu idemo na tranzit da \u010dekamo novi let. Propu\u0161teni pozivi, pozivi… Dr\u017eim se. Do\u0161la i hitna pomo\u0107 zbog nekih ljudi. \u010cekamo. Smesti\u0161e nas na drugi let. Bilo je turbulencija, normalnih. Avio se drzao pravo, kako i treba u svojoj liniji. Sleteli smo u \u0160tutgart.<\/p>\n\n\n\n

\u017dena je predala dete mu\u017eu. I sela na prvu klupu na aerodromu i po\u010dela da pla\u010de. Misli da ima jo\u0161 malo da se ispla\u010de, pa \u0107e biti kao nova.<\/p>\n\n\n\n

I ta \u017eena vam ka\u017ee: “Recite svima koje volite, da ih volite i da vam zna\u010de. Recite nekome, ko vam se svi\u0111a :”Svi\u0111a\u0161 mi se”. Ne \u010dekajte specijalne prilike, pogodne trenutke, ne odla\u017eite… Zaboravite na prepirke i inate. Jer \u017eivot je stvarno deli\u0107 sekunde…”<\/p>\n\n\n\n

Ta \u017eena \u010dim vam ovo pi\u0161e, \u017diva je!!!!!!!!<\/p>\n\n\n\n

Neda<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

… A MO\u017dDA I NE\u0106EMO. \u017divot \u010doveka mo\u017ee u deli\u0107u sekunde da se promeni, nestane,…<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pmpro_default_level":"","_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"_glsr_average":0,"_glsr_ranking":0,"_glsr_reviews":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_likes_enabled":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1174"}],"collection":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1174"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1174\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1182,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1174\/revisions\/1182"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1174"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1174"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1174"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}