{"id":1301,"date":"2022-03-13T15:27:12","date_gmt":"2022-03-13T14:27:12","guid":{"rendered":"https:\/\/svestojesam.com\/?p=1301"},"modified":"2022-03-13T23:55:02","modified_gmt":"2022-03-13T22:55:02","slug":"venera-i-saturn-strah-me-da-te-volim","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/blog\/sve-je-to-zivot\/venera-i-saturn-strah-me-da-te-volim\/","title":{"rendered":"Venera i Saturn- STRAH ME DA TE VOLIM"},"content":{"rendered":"
<\/div>\n

<\/p>\n\n\n\n

“I ne, nisam prestala da te \u010dekam… Jer \u0161ta je ve\u010dnost za nas dvoje?”, prizna\u0107e ona napokon sebi, zagledana u… ni\u0161ta. U mrkli mrak. Napolju je ledeno, kakvo je jednom davno postalo i njeno srce. Jer, \u0161ta je mogla… <\/p>\n\n\n\n

I ba\u0161 sada, se\u0107a se, kako mu je nehajno odmahnula rukom, ovla\u0161 ga ljube\u0107i u obraz, name\u0161taju\u0107i la\u017eni osmeh uz re\u010di: “\u0106ao, vidimo se, nekad… Sigurno se vidimo…”. To je promrmljala sebi u bradu, ne veruju\u0107i i sama, da je to sigurno-sigurno. I oti\u0161la je. Kuda? Ne zna ni ona sama. Prepustila se, \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n

“Vidimo se nekad…”, ta re\u010denica joj je odzvanjala u glavi, \u010desto. Re\u010d “NEKAD” se kao lopov iznenada pojavljivala, dok su joj misli bile okupirane njenim \u017eivotom. Znala je, da je NEKAD, osuda na \u010dekanje, na strah, na neizvesnost, na “glad”… na zaborav. <\/p>\n\n\n\n

“Pa, je li ga zaboravila?”, pita se ona sada. Otkud odjednom, opet, onaj ose\u0107aj odba\u010denosti, hladno\u0107e, duboke tuge, koju je sakrila od svih, pa i od sebe? \u0160ta je to neve\u0161to u\u0161ila pa je ponovo raspuklo u njoj i zjapi kao otvorena rana? Otkud ta gor\u010dina, koju je davno zakrpila? Otkud hladno oko srca? Ponovo. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

“Uvek sam bio tu. Znam, misli\u0161 da nisam. Posmatrao sam te iz svih uglova, posle ovih silnih vekova i godina, najzad sam te dobro prou\u010dio. Kao vrtlog vremena sam se obavio oko tebe. <\/p>\n\n\n\n

Pitao sam se, \u010desto, kad ostanem sam: “Kako si ti, kad sam ja ve\u0107 ovoliko prazan?” Praznina. To ose\u0107am. Ne volim \u0161to sam se zeznuo u prora\u010dunu, meni prora\u010dun ide od ruke. To mogu samo sam sebi da priznam, da sam te jeftino prodao i onda sam besan, mnogo besan na sebe. I ljubomoran sam. Na tebe, dok te posmatram, ovako, sa sigurne udaljenosti. Gordost je moje drugo ime, ali ona gordost povezana sa strahom. I maskira\u0107u je. Ne\u0107e\u0161 videti na meni ni nemir, ni tugu. Servira\u0107u ti nezainteresovanost, hladno\u0107u. Mislio sam da \u0107u vremenom postati hladan, mislio sam da \u0107e te vreme zgaziti, kao i moja ose\u0107anja prema tebi. \u010cinilo mi se da sam na dobrom putu… Govorio sam sebi da si neko u prolazu, obi\u010dna hotelska soba na putu, da si niko za mene, da ti ima\u0161 svoj, a ja moj \u017eivot… I da je to sasvim u redu. Kako bih voleo da sam imao koga da pitam za tebe… Bar, ponekad. Lutao sam. Tra\u017eio te u svakoj. Ohladio se od tebe. Zaboravio. <\/p>\n\n\n\n

Sada, svakodnevno govorim sebi, kao ludak: “Izbaci je iz uma. Izbaci je! Dosta!”<\/p>\n\n\n\n

Meni to tako dobro ide da u svom \u017eivotu ka\u017eem “DOSTA”, osim, kad si ti u pitanju.<\/p>\n\n\n\n

Ljubav je za mene STRAH! I to si bila ti. Ja, Saturn, uvek sam i\u0161ao na sigurno, \u010dvrsto se dr\u017ee\u0107i pravila. Ne odstupaju\u0107i ni momenat, od njih. Morao sam da dr\u017eim obe\u0107anja, prema svima. Osim, prema meni i tebi. MORANJE me kao stra\u0161ni sud, prati u ovom \u017eivotu. Ti, jedina, nisi bila moranje. Bila si strepnja i radost. A to ne ide uz mene. \u010cuj, ja i radost?! Bili smo gre\u0161ka, a mo\u017eda ipak i ne? Ti, draga moja, meni su\u0161ta suprotnost, sve si radila kako ja nikad ne bih smeo. Kr\u0161ila si norme, tradiciju, pravila. Sve si radila na svoj na\u010din. I zna\u0161, divio sam ti se. Divim ti se beskrajno i sad. Sve to iz prikrajka… Jer ti si uspela ono, \u0161to ja su\u0161tinski nisam. Da bude\u0161 svoja i slobodna. Ako bih i bio iskren prema sebi, priznao bih da si mi ti ba\u0161 takva falila \u010ditavog \u017eivota. Da li je kasno?”<\/p>\n\n\n\n