{"id":1318,"date":"2022-04-05T11:55:19","date_gmt":"2022-04-05T10:55:19","guid":{"rendered":"https:\/\/svestojesam.com\/?p=1318"},"modified":"2022-04-05T11:55:21","modified_gmt":"2022-04-05T10:55:21","slug":"venera-u-ribama-ono-sve-sto-znas-o-meni","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/blog\/da-vam-nesto-kazem\/venera-u-ribama-ono-sve-sto-znas-o-meni\/","title":{"rendered":"Venera u Ribama – ONO SVE \u0160TO ZNA\u0160 O MENI…"},"content":{"rendered":"
<\/div>\n

<\/p>\n\n\n\n

…to je stvarno tako malo. Gotovo… ni\u0161ta. Sklona sam nestajanju.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

“Mo\u017eda ne znam ni\u0161ta o tebi, \u010dak mi je i sebe te\u0161ko razumeti, ali ose\u0107am”, pomislila je. <\/p>\n\n\n\n

A onda je utonula u san, tamo je imala ve\u0107 unapred “zakazan susret”…<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

“Tako to kod mene ide…”, izgovorila je u sebi.<\/p>\n\n\n\n

Najvi\u0161e volim da se sa tobom nalazim u mojim snovima. A kakvi su to samo snovi… Obojim ih kako ja ho\u0107u. Dodam plavo nebo i na njima zvezde, sazve\u017e\u0111a sama docrtam i ukrasim za nas, pa samo pokretom jedne ruke stvorim more i obalu, na kojoj te \u010dekam. Uvek stignem prva, naravno, jer tu niko ne mo\u017ee da nas na\u0111e. To je moj sopstveni svet. Dolaze samo pozvani. A tamo gde smo oboje nevidljivi za druge, tamo se jedino mogu ogoliti u punom sjaju i svojoj sramoti. Onda, eto i tebe… Pojavljuje\u0161 se, i uvek je tu neka magla oko tebe. Ona mi najavi tvoj dolazak. \u010cak ti ni lice dobro ne vidim, ali znam da si to ti. Po ose\u0107aju znam. I onda sam sre\u0107na, jer si tu… Do\u0161ao si.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

\u010cini mi se, da si ti u mojoj zamisli postojao i pre nego \u0161to sam se rodila. Mo\u017eda smo i pre ovog \u017eivota, nas dvoje imali dogovor du\u0161a da se sretnemo ovde… Zna\u0161 to postoji. Ba\u0161 kao i ovo na\u0161e opipljivo telo. \u010cvrsto verujem u to. Ali do ovog trenutka sada… Bilo je ovako…<\/p>\n\n\n\n

Vreme je prolazilo, porasla sam, postala sam devojka i tra\u017eila sam te u svakom ko bi i na tren podsetio na tebe. \u010coveka iz moje zamisli. Negde izme\u0111u prostitutke i monahinje hodala sam, zapravo, iz jedne krajnosti u drugu krajnost, poku\u0161avaju\u0107i da te otrgnem iz sebe. Realnost je za mene stra\u0161na, u njoj se ne snalazim najbolje sa svim svojim emocijama.<\/p>\n\n\n\n

O, kakvi su te\u0161ki i trnoviti putevi bili do tebe. Provela sam pola svog \u017eivota u tra\u017eenju ljubavi. Kako su to bila pogre\u0161na mesta, pogre\u0161ni ljudi, pogre\u0161no sve… Pogre\u0161na ja. Bolje da ti ne pri\u010dam… Ne volim da se setim. Vidi\u0161 samo koliko sam o\u017eiljaka pokupila svuda, dok sam tumarala po “mra\u010dnim hodnicima”, sa svakim ko zali\u010di na tebe. Svuda ih imam, po du\u0161i najvi\u0161e. To su nekada davno bile otvorene rane, a ja sam ih sama sebi previjala. Bilo me je sramota da ih drugima pokazujem. Pogledaj, sada su samo o\u017eiljci i vi\u0161e me ni\u0161ta ne boli. <\/p>\n\n\n\n

A tebe nigde te nije bilo. Nigde na javi, ali nikada nisi prestao da me doziva\u0161. Taj glas me je vodio kroz \u017eivot i davao nadu. I \u0161ta sam, onda, drugo mogla da radim, osim da te tra\u017eim u snu? Tamo sam se sakrivala. Tamo smo bili stvarni.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Vremenom sam, posle silnog tra\u017eenja tebe u stvarnosti, a oprosti ja zaista me\u0161am snove i javu, po\u010dela da mislim da sam te izmislila. Da ludim. Da ne postoji\u0161 nigde, sem u mojim snovima. Jer, stra\u0161na su to lutanja i lomovi do tebe bili, da ne znam vi\u0161e ni kako jo\u0161 uvek imam nadu, da taj tvoj glas koji me doziva i nikad nije ni prestao, postoji. Po\u010dinjala sam, polako, da verujem onima koji su mi govorili da se okrenem realnosti. Ja i realnost u ljubavi. “Ma, molim vas, nemojte”, odupirala sam se u po\u010detku… Onda sam i to probala, da prigrlim nekog stvarnog. Nekoga tu, prisutnog. Ne vredi, nije uspevalo. Ja nisam bila prisutna u tome. Nekada sam u o\u010daju i pila, jer sam htela da te izbri\u0161em. Teturala sam se, po\u0161tapala, budila u nepoznatim krevetima, tonula i gledala sav taj stra\u0161ni svet u kome te nema. Nema te! Bila sam o\u010dajna! A kada nije bilo tebe, ni ja nisam mogla da volim. Ipak, i dalje sam te \u010dula u svojim mislima. I to je bilo neizdr\u017eivo za mene. Gde si? Gde? Sem tvog glasa koji me je i dalje podse\u0107ao da mora\u0161 negde postojati i van mojih snova, nigde te nije bilo. Tako su prolazili dani, meseci , godine… U potrazi… Ni u \u010demu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

A onda sam te videla! Videla sam te! Ti si stvaran! Nisam te izmislila! Kao brodolomac, kada ugleda brod spasenja u daljini, znala sam, znala, da si ti na tom brodu! Onaj koji i mene tra\u017ei. To si bio ti! Znam! I to sam ti rekla jednom prilikom ili sam, ipak, samo htela da ti ka\u017eem, a nisam. Ne znam vi\u0161e ni sama… Te\u0161ko mi je da razlikujem ma\u0161tu od stvarnosti, posle svih ovih godina. Svi ostali su bili samo blede senke. Skice, koje sam crtala na papiru, pa gu\u017evala i bacala u sme\u0107e… A jel zna\u0161, koliko sam puta tebe nacrtala!? \u010cak i kad ti nisam znala lik. Mo\u017eda ti jednoga dana, nekad, u ovoj realnosti i poka\u017eem koliko tvog zamagljenog lika jo\u0161 postoji u mojim fiokama… <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

I \u0161ta sada? Svako bi pitao. \u0160ta sada, kad smo se prona\u0161li? Sada te samo gledam… Pravim, sumanute izgovore. Posmatram. Ne smem te. Jer, bojim se, ako ti preblizu pri\u0111em, da \u0107e\u0161 da se pretvori\u0161 u penu i da \u0107u opet morati te tra\u017eim u drugima. To ne bih mogla da podnesem. Tako da sam, trenutno, u sigurnoj zoni. Lak\u0161e mi je tako, mada la\u017eem sebe, da jeste. Zato, pravim neki svoj plan… \u017divim za dan, da te sretem u ovoj realnosti. Posmatram te tajno. Crtam tvoj lik. Pi\u0161em ti pesme. Pevam i ple\u0161em, jer postoji\u0161!<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Zna\u0161, volim da te posmatram iz daleka, iz prikrajka. Po\u010dela sam da volim \u0161to si moja tajna. Gledam te, gledam i onda mnogo ma\u0161tam o tebi. Sad bar znam, da si ti stvarni \u010dovek u mojoj ma\u0161ti. Da nisi samo iluzija mog uma. I veoma sam ushi\u0107ena! Kad bi samo znao, i koliko sam sre\u0107na! Koliko te volim i koliko mi je stalo da i ti bude\u0161 dobro! E, zato te ne diram. Zato te \u0107utim. Jo\u0161 uvek… Ustvari, samoj sebi jedino mogu da priznam da ja tebe bezuslovno volim od kad sam se rodila, a i pre ovog \u017eivota. Ko zna u koliko se njih tra\u017eimo i prepoznajemo i ostavljamo… Ko zna u koliko njih smo jedno drugom rekli: ” Ej, pa nije sad trenutak za nas.” Ili: “Izvini, ne mogu tebe da la\u017eem, ja imam ve\u0107 nekog.” Ili… Ma nije ni bitno. Zar je bitno? <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Ja sam te prona\u0161la ili ti mene i to je jedino va\u017eno! Bitno je, da znam da negde postoji\u0161, ipak. Da \u017eivi\u0161, da di\u0161e\u0161, da si sre\u0107an, ljut, umoran, nervozan, gladan… Ali si \u017eiv! Ti si \u017eiv, u ovom vremenu, prostoru, pod ovim nebom kada i ja! Pa nije li to sjajno!? \u010cudesno!!! Zna\u0161, stvarno mi nije bitno, ni gde si, ni sa kim si. Bitno je, samo da si stvaran i bitno je: “Da li i ti zna\u0161 ko sam ti ja? Da li sam ti neko tvoj, iako se ni ne poznajemo dobro?” <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

I tako, dok te gledam iz prikrajka zami\u0161ljam da bih, mo\u017eda \u010dak jednoga dana i mogla u ovoj realnosti da te zagrlim! Mo\u017eda… Zami\u0161ljam taj zagrljaj, \u010desto. Tako jasno ga osetim u svom umu, da je to ve\u0107 stvarni zagljaj. Znam, niko ne razume ovu ludost o kojoj pri\u010dam, sem tebe. A ako i presko\u010dimo njega u ovom \u017eivotu, ne brinem, imamo nas dvoje ve\u010dnost. Do tada mi ostaje da se radujem se \u0161to si stvaran! <\/p>\n\n\n\n

Vidi\u0161 i sam, koliko toga \u017eelim da ti ka\u017eem… Umesto toga, pi\u0161em ti. Zna\u0161, imam i par pesama, samo za tebe napisanih. Da, da… I tu je uvek neko more, zvezdano nebo, ti i ja. Iskreno, ni\u0161ta mi vi\u0161e ni ne treba sem mora, tebe i mene. Dobro, mo\u017eda i po neka \u010da\u0161a vina… <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Neda<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

P.S. U nastavku mo\u017eete pro\u010ditati i moj stari tekst o veneri u ribama…<\/p>\n\n\n\n

https:\/\/svestojesam.com\/wp-admin\/post.php?post=329&action=edit<\/a><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

…to je stvarno tako malo. Gotovo… ni\u0161ta. Sklona sam nestajanju. “Mo\u017eda ne znam ni\u0161ta o…<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pmpro_default_level":"","_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"_glsr_average":0,"_glsr_ranking":0,"_glsr_reviews":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[68],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_likes_enabled":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1318"}],"collection":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1318"}],"version-history":[{"count":20,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1318\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1364,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1318\/revisions\/1364"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1318"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1318"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1318"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}