{"id":223,"date":"2016-12-09T14:32:43","date_gmt":"2016-12-09T13:32:43","guid":{"rendered":"https:\/\/svestojesam.com\/?p=223"},"modified":"2017-01-19T12:46:26","modified_gmt":"2017-01-19T11:46:26","slug":"proslosti-molim-te-oprosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/blog\/sve-je-to-zivot\/proslosti-molim-te-oprosti\/","title":{"rendered":"Pro\u0161losti, molim te…Oprosti!"},"content":{"rendered":"
<\/div>
\n

Dan prvi (peglam ve\u0161): “Ej… eeeejjjj… Nedoooo, Nedolinooooo…. Ks, ks Neki, Nediceee…”<\/p>\n

Dan drugi (kuvam ru\u010dak):” Malaaaa?\u00a0Nedoooooo… Milaaaa moja… Ej! Ej breeee…”<\/p><\/blockquote>\n

<\/p>\n

Dan tre\u0107i (\u0161etam gradom):” \u0160to \u0161eta\u0161 sama?! Aaaa? Za\u0161to dama, \u0161etka sama? Ej, nisi sama, ja sam tu… Obrati pa\u017enjuuuuu! \u0160ta ako se sretnemoooo? \u0160ta ako naletimo slu\u010dajno? Nediiii, ma\u010dkiceeeee… Nediiii… Obrati pa\u017enju na mene, BRE!”<\/p>\n

Dan \u010detvrti (kuvam kafu):” Alo bre, ti?! Nedoooo! Aha, slu\u0161aj sad na radiju…” jednom kada ti se meniiii vratiiii\u0161, kada pro\u0111e sve i kada shvatiiiii\u0161… da nam daniiii lete kao lasteeeee…” Nedooooo!? Majku mu, pa razgovaraj sa mnom vi\u0161e!?! Dokle, da te jurim? \u0160ta me bre kulira\u0161?! NEDOOOoooOOOOO!!!”<\/p>\n

“\u0160ta se dere\u0161, probi mi bubnu opnu!”<\/p>\n

“Aha! Kona\u010dno, sam te uhvatila!”<\/p>\n

“Nisi ti mene uhvatila, nego sad dok pijem kafu imam malo vremena i \u017eivaca za tebe! I ako misli\u0161 da nastavimo razgovor, ne vi\u010di! Pona\u0161aj se, dostojanstveno.”<\/p>\n

“Dobrooo, dobro, Nedice ne\u0107u ni jednog trenutka povisiti ton. Ok. Samo, molim te, na\u0111i malo vremena za mene… Plizzzz?”<\/p>\n

“Slu\u0161am te… \u0160ta si se pokondirila? \u0160ta ho\u0107e\u0161 od mene?”<\/p>\n

“Ovaj… Ne znam, odakle da po\u010dnem? Tu\u017ena sam. USAMLJENA.”<\/p>\n

“Naravno da ne zna\u0161 odakle da po\u010dne\u0161. Po\u010detak nije tvoje prirodno stanje. Zavr\u0161etak ti pripada. Kraj! Ne po\u010detak.”<\/p>\n

“U pravu si, samo, molim te, daj mi neke odgovore. Mu\u010de me neka pitaja…”<\/p>\n

“Reci?”<\/p>\n

“\u0160ta sam ja skrivila? Za\u0161to, si me zaboravila? Skoz si me zaboravila. Izbrisala kao gumicom. Samo se jo\u0161 ne\u0161to od mene nazire… I za\u0161to me nema ni u jednom deli\u0107u, makar malom deli\u0107u, tvog sada\u0161njeg trenutka? Nema meeee, nemaaaaa… te\u0161ko meni.”<\/p>\n

“Suzu da ti nisam videla, ako misli\u0161 da nastavim ovaj razgovor, budi “na nivou”. Ok?”<\/p>\n

“Dobro.”<\/p>\n

“TI SI PRO\u0160LOST. Nije ti mesto u SADA\u0160NJOSTI. Ni u jednom deli\u0107u sada\u0161njeg trenutka, nema mesta za tebe. Ni za Budu\u0107nost. Mnogi \u017eive kroz se\u0107anja i predvi\u0111anja, a to je zamka. Zamka vremena. Postoji samo SADA i OVDE. \u0160to zna\u010di da ni ti, ni BUDU\u0106NOST nemate \u0161ta ovde da tra\u017eite. U SADA\u0160NJOSTI.”<\/p>\n

“Kako ne postojim? Kako bre ne postojim SADA. Kad ti, upravo SADA, pri\u010da\u0161 sa mnom?”<\/p>\n

“Ja sam ti to dozvolila. Ja sam te pozvala u SADA\u0160NJI trenutak. Pa pogledaj, vidi, kako u\u017eivam SADA dok pijem kafu. Kako SADA dr\u017eim \u0161oljicu, prinosim je SADA ustima, kako u\u017eivam u OVOM TRENUTKU. POSTOJI SAMO SADA. I ti si nekad bila SADA, i Budu\u0107nost \u0107e nekad biti sada\u0161nji trenutak. Ali ne postojite. Postoji samo sada i ovde!”<\/p>\n

“A ne, ne mogu nikako, sa tim da se pomirim. SADA, se ja ose\u0107am se kao na sopstvenoj sahrani. Ba\u0161 sada. I \u0161ta sam koji \u0111avo i poku\u0161avala, da ti orobim misli ponovo… Jojjj jadna jaaa….\u0160ta me sna\u0111eeee?”<\/p>\n

“Daj bre, Pro\u0161losti, ne kukumav\u010di tu. Nekad si bila Grom i Pakao. Ti draga, NE POSTOJI\u0160 SADA. Koliko god da ti je te\u0161ko, prihvati. \u0160ta cmizdri\u0161 tu, kao neka baba? Dobro… Zna\u0161 li, koliko puta sam ja plakala zbog tebe? Dok nisam shvatila, da ti ne odre\u0111uje\u0161 moju Sada\u0161njost. Koliko? Nije te zanimalo. Koliko puta sam htela, da te negde sretnem, da ja tebe pitam ZA\u0160TO!? Koliko puta? Zna\u0161 li, da sam te uporno zvala u sada\u0161nji trenutak, u mislima … Prizivala. Ni korak nisam mogla da napravim u Sada\u0161njosti, okrenuta tebi… Tebi i samo tebi! A ti? Ni\u0161ta… Samo muk od tebe. Ti\u0161ina i mrak! Onda, sam se, sva izgubljena, u nekoj la\u017enoj nadi okretala Budu\u0107nosti, pa rastrzana bila izme\u0111u tebe i nje. Mislila, mislila, “udarala” glavom, razmi\u0161ljala, patila.” Sve dok nisam najzad shvatila, da vas dve NE POSTOJITE. Da postoji samo SADA. JA SADA. Da se SADA sve doga\u0111a! ”<\/p>\n

“I… Jel si ljuta sad na mene zbog toga?”<\/p>\n

“Ne. Ne ljutim se. Vi\u0161e ne. Zahvalna sam ti! Ne moze\u0161 da pojmi\u0161 koliko. Jer da ti nisi bila takva, JA DANAS NE BIH BILA OVO \u0160TO JESAM. Ti si bila deo mog puta. Da bih, eto, ja SADA bila ovo \u0161to sam. Mogla sam da biram, kao i svako, ho\u0107u li i SADA zbog tebe biti ogor\u010dena, tu\u017ena… Ili sre\u0107na, radosna… Da li \u0107u sebi OPROSTITI tebe? Izabrala sam, da OPROSTIM.”<\/p>\n

“Stvarno?”<\/p>\n

“Da. Jer po\u0161to si i ti bila nekada deo Sada\u0161njosti, ja sam radila najbolje \u0161to sam TADA znala i umela. Kapira\u0161? Evo, i ovo ispijanje kafe bli\u017ei se kraju… I ono \u0107e uskoro pripadati tebi. Nisi sama…Vidi\u0161? Sve postaje TI! Samo se dr\u017ei podalje od SADA!”<\/p>\n

“Va\u017ei, malo mi je zna\u0161, lak\u0161e. Ipak sam ti zna\u010dila ne\u0161to. \u010cak i za tvoje SADA! Sigurno si mi sve oprostila? I suze? I samo\u0107u? I tugu? Nisam ba\u0161 bila fer…”<\/p>\n

“SIGURNO. Ostaje samo jo\u0161, ja tebe da zamolim jedno…”<\/p>\n

“\u0160ta?”<\/p>\n

“PRO\u0160LOSTI, molim te, oprosti… Oprosti mi, \u0160TO TE NEMA U SADA! Kakva god da si, moja si i volim te.”<\/p><\/blockquote>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dan prvi (peglam ve\u0161): “Ej… eeeejjjj… Nedoooo, Nedolinooooo…. Ks, ks Neki, Nediceee…” Dan drugi (kuvam…<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pmpro_default_level":"","_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"_glsr_average":0,"_glsr_ranking":0,"_glsr_reviews":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_likes_enabled":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/223"}],"collection":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=223"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/223\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":407,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/223\/revisions\/407"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=223"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=223"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=223"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}