{"id":228,"date":"2016-12-18T11:38:27","date_gmt":"2016-12-18T10:38:27","guid":{"rendered":"https:\/\/svestojesam.com\/?p=228"},"modified":"2017-04-23T12:31:15","modified_gmt":"2017-04-23T11:31:15","slug":"da-sam-ja-ti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/blog\/da-vam-nesto-kazem\/da-sam-ja-ti\/","title":{"rendered":"Da sam ja ti…"},"content":{"rendered":"
<\/div>
\n

Ne tako davno, u jednom zaglavljenom, oronulom carstvu \u017eivela je jedna mlada \u017eena… Ta mlada \u017eena je jedne decembarske subote re\u0161ila da pro\u0161eta, sa mu\u017eem i bebom. Dok su \u0161etali, ona se setila da je u \u017eurbi, a to zna svaka mama, zaboravila da doru\u010dkuje. Vikendi su uglavnom rezervisani za porodi\u010dne ru\u010dkove, a do ru\u010dka bilo je nekih sat, dva. Pomislila je:”Mogla bih da svratim u ovu pekaru, da ne\u0161to gricnem i premostim do ru\u010dka.”<\/p><\/blockquote>\n

<\/p>\n

Bio je dug red ispred pekare… Stala je i strpljivo \u010dekala. Ubrzo se i iza nje oformio duga\u010dak red gladnih ljudi. \u010cim je pogledala u vitrinu sa sve\u017eim pecivom, odmah je znala \u0161ta ho\u0107e. Francuski sendvi\u010d! Bilo ih je tri. Ispred mlade \u017eene, stajao je stariji \u010dovek. Do\u0161ao je na red.<\/p>\n

Mlada \u017eena je sa olak\u0161anjem pomislila: “Super, ja sam slede\u0107a. Tri su sendvi\u010da “opstala” u vitrini. Nema \u0161anse da mi neko sad uzme sendvi\u010d.”<\/p>\n

Pekar: “Izvolite?”<\/p>\n

\u010covek: “Meni \u0107ete dat’ sva ova tri Francuska sendvi\u010da i jogurt za ovde!”<\/p>\n

Mlada \u017eena je sa nevericom pogledala u starijeg \u010doveka! Gde ba\u0161 sad, ba\u0161 sad, kada je stigao red na nju, da joj tu “pred nosem” neko uzme SVA tri sendvi\u010da. A ona je htela samo jedan, ba\u0161 taj Francuski sendvi\u010d. Ne\u0107u vas lagati, ali prvo \u0161to joj je pro\u0161lo kroz glavu, dok je posmatrala kako stariji \u010dovek odlazi sa njenim nesu\u0111enim sendvi\u010dem, bilo je: “Pa \u0161to, kad si ve\u0107 hteo isto \u0161to i ja, nisi uzeo dva, a ostavio meni taj jedan. \u0160to uze sva tri baksuze!?”<\/p>\n

Kupila je ne\u0161to drugo, i nastavila \u0161etnju…<\/p>\n

Pitala se: “Dobro, \u0161to si tako reagovala? Za\u0161to su ti te misli, prve pro\u0161le kroz glavu?”<\/p>\n

A onda KLIK! Lampica!<\/p>\n

“A \u0161ta da sam ja taj stariji \u010dovek?”, pomislila je.<\/p>\n

“\u0160ta da sam ja on? Ja u njegovoj ko\u017ei?”<\/p>\n

Poku\u0161ala je da zamisli… Ono \u0161to je primetila, jeste da je pri\u010dao \u010dudnim naglaskom i da je nosio je kofer u ruci… Mo\u017eda je putovao cele no\u0107i? Na samu pomisao o tome, na momenat se stresla. Sigurno je izgladneo, \u010dim je kupio sva tri ogromna sendvi\u010da. Mo\u017eda je sate i sate, proveo na stanici? Kako kog, \u010dak i da ni\u0161ta od toga nije bilo ta\u010dno, i on, taj \u010dovek, imao je svoju pri\u010du. Svi imamo svoju pri\u010du. \u010cu\u0111enje, eto kako ba\u0161 njoj to da se desi, i ljutnja, koja je vi\u0161e li\u010dila na durenje malog deteta, kome se ne\u0161to zabrani, pre\u0161le su u duboko saose\u0107anje prema tom \u010doveku. Osetila je i stid, \u0161to je u momentu imala takve misli prema njemu. Znala je, taj stari \u010dovek bio je tog dana njen izazov. Ba\u0161 tu u toj pekari. On nije bio ni svestan da ona postoji. Da stoji iz njega gladna, sa nadom da kupi taj sendvi\u010d koji je on uzeo. On je bio postavljen tu, da bi joj bio lekcija. Nikakve veze on nije imao sa njenom unutra\u0161njom borbom, sa njenim mislima. Mlada \u017eena, je ovoga puta to prepoznala i osetila ogromnu zahvalnost jer, ranije bi mo\u017eda celi dan prepri\u010davala, da je tamo negde naletela na nekog baksuza i \u010dudila se kako ba\u0161 njoj to da se desi… Uostalom, ona bez pogovora ZNA da svemir uvek vidi kompletnu sliku i da je nepogre\u0161iv! Po\u0161to je to tako, tom \u010doveku su bila potrebnija ta sva tri sendvi\u010da, nego njoj. Nasmejala se, zadovoljno u sebi… Pomislila je: “Bravo, mala.”<\/p>\n

\u0160etnja se polako bli\u017eila kraju… Stali su na trotoar, izvadili bebu iz kolica, da je smeste u auto. U susret im je i\u0161ao neki \u010dovek, vukao je pija\u010dnu torbu sa to\u010dki\u0107ima. I to ni\u0161ta ne bi bilo neobi\u010dno, da prolaze\u0107i pored de\u010dijih kolica, iako je na trotoaru imalo dovoljno mesta za prolazak, iz sve snage, namerno, svoju pija\u010dnu torbu nije sudario sa kolicima i sa izrazom punim besa pogledao u mladu \u017eenu. Tvrdim vam, da bi 99 odsto majki, reagovalo kao lavica u tom trenutku. Na bes bi odgovorilo besom. I to kakvim! A ona, potpuno neo\u010dekivano, poslu\u017eila se metodom kojom Japanci i dan danas u\u010de svoju decu. Da izbroji u sebi do 10. Posmatrala je tog \u010doveka kako odlazi, ni re\u010d mu nije rekla.<\/p>\n

“\u0160ta da sam ja on? Da sam ja, sad ovaj \u010dovek?”, opet je pomislila…<\/p>\n

Ko zna zbog \u010dega je on bio besan, i koliko dugo, da je sav svoj bes iskalio na nedu\u017enim bebinim kolicima. Ta njegova frustracija, nikakve veze nema ni sa njom, ni sa kolicima. Da sam mu odgovorila besom, na bes, pomislila je, samo bih nahranila te grozne ose\u0107aje i oni bi i mene savladali. Znala je ta mlada \u017eena da nikada sre\u0107na, ispunjena osoba ne\u0107e napasti. Nema razloga. Ljudi napadaju iz straha, iz boli. A tog jadnog \u010doveka je ne\u0161to bolelo… Kao ranjenu zver… Besmomo\u0107na, krvari, a ho\u0107e da ujede… I opet je osetila ogromno saose\u0107anje prema tom \u010doveku. I poslala mu je ljubav u mislima…<\/p>\n

Ta mlada \u017eena, igrom slu\u010daja, bila sam ja. Mogao je to da bude bilo ko od vas… U \u017eivotu \u0107e vas neki ljudi nenamerno, potpuno nesvesni va\u0161eg postojanja i namera, izbacivati iz “koloseka”… Dok \u0107e drugi to raditi namerno, da vas povrede. Jer su i oni ko zna kada i zbog \u010dega bili povre\u0111eni… To nikakve veze nema sa vama. \u017dele\u0107e da vas povuku na svoju talasnu du\u017einu. Da na njihov bes, odgovorite mr\u017enjom i besom, da na njihov prezir, odgovorite prezirom, da na njihov napad, odgovorite napadom. Jer oni ne znaju, druga\u010dije. Nekad \u0107ete zaista morati da reagujete, ali uvek imajte na umu da vas sre\u0107na i zadovoljna osoba nikada ne\u0107e napasti. I da taj koji vas napada, tra\u017ei pomo\u0107. Du\u0161a tih jadnih ljudi vri\u0161ti. Bitno je tada, da to prepoznate u trenutku i sa\u010duvate svoj mir. Ne zbog njih, ve\u0107 zbog vas. Nekad je bitnije biti u miru, nego u pravu. Poka\u017eite takvim ljudima saose\u0107anje. Izbrojte do 10. Japanci dobro znaju \u010demu u\u010de svoju decu. Pomislite: “\u0160ta da sam ja ovaj \u010dovek?” Recite nekom takvom: “Da, znam, nije ti lako.”<\/p>\n

I ne verujte mi ni re\u010d od ovoga, samo probajte. Sa\u010duvajte se. Sa\u010duvajte svoj \u017eeludac i jetru, bes prvo tamo ga\u0111a. Sa\u010duvajte svoja plu\u0107a, tuga tamo prvo ga\u0111a. Skinite teret sa va\u0161ih le\u0111a. Ose\u0107aj tereta poga\u0111a ki\u010dmu i zglobove. Zaboravite na ponos, da vam kolena ne nastradaju. \u0160aljite ljubav, ljubav raskravi va\u0161e srce… Ne verujte mi ni re\u010d, samo probajte… Ne zbog mene, ve\u0107 zbog sebe…<\/p>\n

\u0160aljem vam mir i ljubav u praznicima koji dolaze…<\/p>\n

Neda<\/p><\/blockquote>\n

 <\/p>\n

 <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne tako davno, u jednom zaglavljenom, oronulom carstvu \u017eivela je jedna mlada \u017eena… Ta mlada…<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pmpro_default_level":"","_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"_glsr_average":0,"_glsr_ranking":0,"_glsr_reviews":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_likes_enabled":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/228"}],"collection":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=228"}],"version-history":[{"count":22,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/228\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":309,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/228\/revisions\/309"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=228"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=228"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=228"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}