{"id":3717,"date":"2022-12-04T19:59:32","date_gmt":"2022-12-04T18:59:32","guid":{"rendered":"https:\/\/svestojesam.com\/?p=3717"},"modified":"2022-12-04T20:55:13","modified_gmt":"2022-12-04T19:55:13","slug":"covek-i-dijamant","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/blog\/covek-i-dijamant\/","title":{"rendered":"\u010cOVEK I DIJAMANT"},"content":{"rendered":"
<\/div>\n

Jednoga dana, ne ba\u0161 tako davno, starim pra\u0161njavim putem, povijene glave, hodao je jedan umoran \u010dovek…. <\/p>\n\n\n\n

Toliko je bio iscrpljen od svega, da iako u najlep\u0161im godinama, njegov hod je podse\u0107ao na hod kakvog starca. Ve\u0107 je polako po\u010deo da ose\u0107a u svom fizi\u010dkom telu, u svojim kostima, teret jer je na svojim le\u0111ima vukao celu svoju porodicu, godinama. A u njemu, gorele su kao vatra krivica i la\u017e, kojih je postao svestan, tek pre neke \u010detiri godine i on nije umeo da ih se oslobodi. <\/p>\n\n\n\n

Sve vi\u0161e je tugu utapao u alkoholu, jer je to bio jedini na\u010din da “pobegne”. Najte\u017ee mu je pala spoznaja \u0161to je samog sebe lagao godinama… Zarobljen, u svom zlatnom kavezu, sve vi\u0161e se okru\u017eivao nebitnim ljudima, lakim \u017eenskama, porocima, toksi\u010dnim odnosima… Taj \u010dovek, suo\u010davao se istovremeno i sa izgubljenim poverenjem, izneveren od najbli\u017eih ljudi, od ljudi kojima je verovao, a njih je mogao da izbroji jedva na prstima jedne ruke. Nikada on i nije bio preterano dru\u017eeljubiv, vi\u0161e je bio koristoljubiv. A kada si takav, znao je \u010dovek i oni koji su ti najbli\u017ei gledaju te kroz tu prizmu. I uzimaju ti sve. Ponajvi\u0161e tvoju \u017eivotnu energiju. \u010covek je to polako uvi\u0111ao ali nije imao vremena da se bavi time, ili nije hteo…<\/p>\n\n\n\n

Spolja, na oko, taj \u010dovek je izgledao pristojno, kulturno, ugla\u0111eno, \u010dak i nasmejano… Ali je u sebi plakao.<\/p>\n\n\n\n

Koliko je samo “goriva” ulagao u svoju masku, sa kojom se pokazivao svetu?! Koliko je njegove \u017eivotne energije, ba\u010deno na tu masku sa kojom je izlazio me\u0111u druge ljude?! Jako mu je bilo va\u017eno, \u0161ta drugi misle o njemu, kakav utisak ostavlja, kako se prezentuje u javnosti. I tu je sve \u017eeleo da izgleda savr\u0161eno. Savr\u0161en brak, savr\u0161ena deca, savr\u0161en on. Sve savr\u0161eno, a ni\u0161ta nije.<\/p>\n\n\n\n

Eto toliko je snage ulagao u to, da sada hoda umoran, povijene glave kada ga niko ne vidi. “Kakvom svetu se vra\u0107am? Ko su ti svi ljudi meni, koji me tapkaju po ramenu? \u0160ta su oni u mom \u017eivotu? Ko je ta \u017eena sa kojom \u017eivim, koja u meni vidi samo “bankomat”?”, gorko se podsmevao samom sebi.<\/p>\n\n\n\n

Vidite, taj \u010dovek morao je da odraste, pre vremena. Morao je da preuzme odgovornost. Morao je da grize. Morao je i mnoge da povredi na tom putu. Da skloni. Zgazi. Morao je, ali ipak, moglo je i druga\u010dije… Samo on to nije znao… Nije znao, da ako proba\u0161 da prevari\u0161 \u017eivot, od njega \u0107e\u0161 i dobiti samo kakice nazad. Svoje sopstvene.<\/p>\n\n\n\n

“Da li je mogu\u0107e da sam zbog ovolike ambicije i pohlepe, zbog mo\u0107i koju sam \u017eeleo da imam, izgubio sebe?”, pitao se hodaju\u0107i onako poguren. Odgovora nije bilo… <\/p>\n\n\n\n

Tek malo u daljini, na tom starom putu, primetio je da ne\u0161to sija. Taj sjaj, nije pripadao tom pra\u0161njavom putu. Kako se pribli\u017eavao \u010dovek je mogao sve bolje, sve jasnije da uo\u010di taj sjaj. Sagao se i uzeo u svoju ruku mali prirodni blistavi dijamant, koji je po\u010deo da posmatra.<\/p>\n\n\n\n

Dijamant je bio sre\u0107an, \u0161to ga je napokon neko prona\u0161ao. Nasmejao se \u010doveku i pozdravio ga je.<\/p>\n\n\n\n

“Zdravo, kako si? Jako sam sre\u0107an \u0161to si me prona\u0161ao. Ovim putem dugo niko nije prolazio i \u010desto sam bio usamljen. Ba\u0161 se radujem \u0161to te vidim!”, re\u010de mu dijamant.<\/p>\n\n\n\n

\u010covek je bez re\u010di, jo\u0161 uvek prou\u010davao maleni dijamant u svojoj ruci.<\/p>\n\n\n\n

“\u010cuje\u0161 li me?”, ponovo se obratio \u010doveku. “Sre\u0107an sam \u0161to si tu. \u010cuje\u0161 me, zar ne?”<\/p>\n\n\n\n

\u010covek je \u0107utao…<\/p>\n\n\n\n

Toliko je bio zatrpan “sme\u0107em”, koje je nakupljao godinama, da nije uspeo da \u010duje dijamant. Njegove re\u010di, odlazile su u prazninu i nestajale. <\/p>\n\n\n\n

“Hm”, pomisli \u010dovek, ” I cirkoni ovako sijaju. Video sam ih na stotne. Mo\u017eda je i ovo la\u017eni sjaj? Nisam, ipak, ja te sre\u0107e da tek tako, nai\u0111em na pravi dijamant.” <\/p>\n\n\n\n

Kako je ovo pomislio, \u010dovek zamahnu rukom i baci u jarak pokraj puta, mali sjajni dijamant. <\/p>\n\n\n\n

Nastala je ti\u0161ina. <\/p>\n\n\n\n

\u010covek je nastavio putem sa svojim mislima, a mali dijamant…<\/p>\n\n\n\n

Jel treba da vam ka\u017eem, koliko je, isprva, bio tu\u017ean? <\/p>\n\n\n\n

“Za\u0161to?”, ponavljao je u sebi. “Ja ne razumem ovog \u010doveka… Ne razumem… \u0160ta sam pogre\u0161io? “<\/p>\n\n\n\n

“Ne mu\u010di sebe vi\u0161e k\u0107eri moja”, za\u010du dijamant najednom glas Majke Zemlje i shvati da nije sam u tom jarku. <\/p>\n\n\n\n

“Ti si moja snaga, moja ljubav, moje dete. Ne sumnjaj u svoju vrednost. Ona je ista i u duhovnom i u materijalnom svetu. Iako ti se \u010dinilo, nikada nisi bila sama. Sada, ponovo, pala si u moj zagljaj. Ne brini, na\u0107i \u0107e te neko ko \u0107e umeti da prepozna razliku izme\u0111u cirkona i pravog dijamanta.”<\/p>\n\n\n\n

“A \u0161ta \u0107e biti sa tim tu\u017enim \u010dovekom?”, upita dijamant Majku.<\/p>\n\n\n\n

“Ni\u0161ta”, odgovori Majka. “Taj \u010dovek duboko u sebi nosi strah i uverenje da ne zaslu\u017euje dijamant. On je ve\u0107 pri kraju ovog starog puta i vra\u0107a se u svoj svet. Ponovo \u0107e staviti masku jer mu se \u010dini da je toliko srastao sa njom, da bez nje ne ume da \u017eivi. Takvi ljudi, moraju iznova da ponavljaju iste cikluse, jer ne vide da je sve, ustvari… Jednostavno.”<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Neda<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jednoga dana, ne ba\u0161 tako davno, starim pra\u0161njavim putem, povijene glave, hodao je jedan umoran…<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":3718,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pmpro_default_level":"","_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"_glsr_average":0,"_glsr_ranking":0,"_glsr_reviews":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[136],"tags":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/svestojesam.com\/wp-content\/uploads\/2022\/12\/thumbnail-7.png?fit=1080%2C1080&ssl=1","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_likes_enabled":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3717"}],"collection":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3717"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3717\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3723,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3717\/revisions\/3723"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3718"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3717"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3717"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3717"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}