{"id":3784,"date":"2023-01-20T20:57:50","date_gmt":"2023-01-20T19:57:50","guid":{"rendered":"https:\/\/svestojesam.com\/?p=3784"},"modified":"2023-01-20T20:58:32","modified_gmt":"2023-01-20T19:58:32","slug":"venera-konjukcija-saturn-neki-oziljci-nisu-na-povrsini-koze","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/blog\/venera-konjukcija-saturn-neki-oziljci-nisu-na-povrsini-koze\/","title":{"rendered":"Venera konjukcija Saturn-NEKI O\u017dILJCI NISU NA POVR\u0160INI KO\u017dE"},"content":{"rendered":"
<\/div>\n

“Od vremena tog, bez dodira tvog
za tren su pro\u0161la ljeta i zime
njeno su lice isprale ki\u0161e
njene su rijeci sve ti\u0161e i ti\u0161e<\/p>\n\n\n\n

Kad pogledam sebi ravno u o\u010di
shvatim da \u017eivim u gorkoj samo\u0107i
ljubav sad ima kameno lice
ja razmi\u0161ljam…”<\/p>\n\n\n\n

Venera konjukcija Saturn<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pi\u0161em ti pismo, koje ti nikada ne\u0107e sti\u0107i….<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

“Ja vi\u0161e nisam onakav kakvim me pamti\u0161. Ako me uop\u0161te i pamti\u0161… Od mene tek tvrda lju\u0161tura porcelanska je ostala. Fino umotana u ukrasni papir, za potrebe mog predstavljanja svetu. Odavno, niko i ni\u0161ta me ne doti\u010de. Kao da sam otupeo. Kao da sam zaledio. Kao da sam… Prazan. Moje lice je postalo sumorno. Osmeh usiljen. Odavno se ve\u0107 ne smejem ni\u010demu od srca. Nekada samo, osmehnem se svojoj deci, jer me podsete na ono kakav sam nekad bio, dok je u meni bilo volje i radosti. Tada, samo, na kratko o\u017eivim. Ne znam kako da ti ka\u017eem, ali ti si bila svetlost. Kao munja si obasjala moje turobno nebo. Na mene si delovala kao sladoled u sred zime. A ja sladoled obo\u017eavam. Ti si bila kao svetionik, a ja sam se okrenuo od svetla. To tek sada jasnije vidim. Lagao sam te, a ti si bila i prijatelj. Zna\u0161, ja imam jako malo prijatelja oduvek i one za koje sam mislio da to jesu, nisu. Toksi\u010dno je sve to u \u010demu sam i ja nemam snage da se sklonim od toga. Kao da sebe ukopavam namerno. Ja ne volim sebe, zna\u0161? Nikad ti nisam rekao, ali od detinjstva vu\u010dem sve to. To je veliko breme. Mislio sam ako se poka\u017eem, ako grizem, ako pobe\u0111ujem… da \u0107u ljubav zaslu\u017eiti. Ja sam se stalno borio, za ne\u010diju pa\u017enju i ljubav. Stalno mi je trebala potvrda iz vana, od drugih, da vredim. Nau\u010den sam da ako budem najbolji, zaslu\u017ei\u0107u je kona\u010dno. I nikada nisam. To me \u010dini da se dodatno ose\u0107am bezvrednim. I sada se pitam, da li je sve ovo, ono \u0161to sam zaista hteo? Da li je vredelo tebe, \u010diju vrednost tek sada shvatam? Kako si me porazila, a da toga i nisi svesna. Oduvek sam mislio da sam pametan, da sam za nijansu ispred drugih umom, pa i ispred tebe… Zapravo, nisam se puno ni bavio tobom. Naro\u010dito ne tada. \u017deleo sam da te svrstam u “jednu od njih”. Ja kada se ne\u010dim “bavim” postanem opsesivan, a to nisam hteo da te dotakne. Jednom si me pitala i za neki o\u017eiljak? On je jedan od retkih koji mi je po povr\u0161ini ko\u017ee ostao. Svi ostali su dobro sakriveni, zale\u0111eni u meni. Mnogo sam sjeban, moja munjo, moj sladoledu u sred zime… I ne \u017eelim da to ikada sazna\u0161… Izvini… “<\/em><\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/a>
Venera-Saturn<\/figcaption><\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

“Zaledila sam svoju lepotu u vremenu. Ne pitaj me kako sam to uspela? Dugo sam bila sama. \u010cekala sam tebe, koji nikada nisi do\u0161ao… Putovala sam, da bih se prona\u0161la. Da bih se oslobodila, se\u0107anja na tebe. Trebalo je i\u0107i na sva ta duga putovanja sama i istrajati u penjanjima do samih zale\u0111enih vrhova. To niko ne zna, \u010dak ni oni sa kojima \u017eivim. “Gde je ona? Na putu je.” I to je sve \u0161to su znali. Vi\u0161e nisu ni pitali, po\u0161tovali su moju potrebu da odem i niko nije prvio problem. Prime\u0107ivali su, da sam se druga\u010dija njima vra\u0107ala. Govorili bi, bolja. Ta putovanja sam sakrila od svih. To su moje ti\u0161ine tebi na pozive, pisma, poruke… To je ono: “Pozvani korisnik, trenutno nije dosptupan…” Imala sam ogroman posao sa sobom da napravim. Trajao je godinama. Strah me je pratio od detinjstva i bojala sam se da \u0107u ga preneti drugim \u017eenama u genezi. Kako kakvu tradiciju, kako muku, kao glad… Znala sam da je na meni da ga razre\u0161im. Sve ostalo sam pustila da te\u010de niz vreme. Ovih dana se se\u0107am svega \u0161to je bilo i \u0161to je trebalo da bude, a nije bilo. Ose\u0107am tugu. Ose\u0107am melanholiju. Ose\u0107am, da sam mo\u017eda zaledila poljubac na tvom obrazu. Izvini..<\/em>.” <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a>
Poljubac Venere i Saturna <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Venera zagrljena od Saturna…<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pro\u0107i \u0107e.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ako ste re\u0161ili ovih dana da prekinete neke odnose..<\/strong>. Makar i sama se\u0107anja na njih…<\/strong> Znajte da je zauvek.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

“Ja od tebe \u017eelim da se oslobodim!!!!”, vrisnu\u0107e venera u Vodoliji<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

“Ali ja tebe ne \u017eelim da pustim!”, odgovori\u0107e Saturn, sve vi\u0161e je stiskaju\u0107i u hladnom zagrljaju. “Da li je mogu\u0107e da si me zaboravila? Da si re\u0161ila da me skroz zaboravi\u0161?!”, besne\u0107e on na Veneru<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

“Daaaa!”, odgovori\u0107e tu\u017ena Venera. “Dosta je! Ja \u017eelim ljubav i toplinu, makar i u sred zime. Dosta mi je tvojih okova. Dosta la\u017ei. Dosta sumnji. Dosta je! Dosta!”<\/strong><\/p>\n\n\n\n

I oti\u0107i \u0107e od njega, ovoga puta zauvek!<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Neda<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

“Od vremena tog, bez dodira tvogza tren su pro\u0161la ljeta i zimenjeno su lice isprale…<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":3785,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pmpro_default_level":"","_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"_glsr_average":0,"_glsr_ranking":0,"_glsr_reviews":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[136],"tags":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/i0.wp.com\/svestojesam.com\/wp-content\/uploads\/2023\/01\/thumbnail-8.png?fit=1080%2C1080&ssl=1","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_likes_enabled":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3784"}],"collection":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3784"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3784\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3792,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3784\/revisions\/3792"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3785"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3784"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3784"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3784"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}