{"id":528,"date":"2017-02-13T09:59:34","date_gmt":"2017-02-13T08:59:34","guid":{"rendered":"https:\/\/svestojesam.com\/?p=528"},"modified":"2017-02-13T09:59:34","modified_gmt":"2017-02-13T08:59:34","slug":"onaj-koji-je-nestao","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/blog\/sve-je-to-zivot\/onaj-koji-je-nestao\/","title":{"rendered":"Onaj koji je nestao"},"content":{"rendered":"
<\/div>
\n

\"\"<\/a><\/p>\n

“Nestao sam. Normalno! Oti\u0161ao. Nestao. Ostavio sam te. Nenajavljeno. Bila si sama. Dugo si bila sama. A onda, kad si shvatila da me nema, da ne vredi vi\u0161e da me \u010deka\u0161… “Okrenula si list.” Na koga god si “uperila prstom” bio je tvoj. \u00a0Vi\u0161e nisi bila \u017eena, ona koju sam upoznao. Postala si predator. Strvinar. “Zarazio” sam te. Postala si ja. \u017dena, kao mu\u0161karac. Odli\u010dan si \u0111ak. Znala si da se sna\u0111e\u0161 u svim tim situacijama. “Plivala” si u rasulu. Sama. Mogla si da se “udavi\u0161”, ali nisi. Mogla si da “potone\u0161”, nisi. Odli\u010dna sam ti bio \u0161kola. Ti, moj najbolji \u0111ak. Oko tebe, razbacani “le\u0161evi” svih onih preko kojih si mi se “svetila.” Prostrti kao tepih, raskomadani, \u010dekali su da im se “smiluje\u0161”. Nisi. Ni jednom! Gledala si ih prazno. Tupo! Gledala si kroz njih… Gazila ih. Gazila… Gledala si u daljinu. Nekog si \u010dekala… Mene.<\/p>\n<\/blockquote>\n

<\/p>\n

\n

Nestao sam. Normalno. Pobegao sam. Pobegao sam od tebe, \u017eeno. Jer od tebe \u017eeno, mora da se be\u017ei. Mora! Sa tobom se “lome zubi.” To sam znao. \u010cim sam te video, to sam znao. Morao sam \u00a0tog dana da te uhvatim za ruku i ka\u017eem: “Nas dvoje, mora da se upoznamo…” Morao sam da proverim, da li ipak mogu da se “provu\u010dem” u jo\u0161 jednom mlakom odnosu. Da proverim, da li mi se, dok sam te posmatrao, samo u\u010dinilo da moram da be\u017eim?! Nije. Morao sam da pobegnem. Od tebe se \u017eeno be\u017ei, glavom bez obzira. \u0160to dalje. Nema mlakog, laganog… Sa tobom, nema! “Strada\u0107e\u0161”, rekao sam sebi. A nisam \u017eeleo da stradam. Nisam. Samo jedan dan sam zakasnio u be\u017eanju od tebe. Samo jedan, jebeni dan. Da sam bar pobegao “netaknut”. Pre nego \u0161to sam bio “gotov”. “Ranila” si me. Sme\u0161no je, to \u0161to ni\u0161ta posebno nisi uradila da me rani\u0161. Ali jesi… Mene “o\u0161te\u0107enog”, o\u0161tetila jo\u0161 vi\u0161e. Pognutih ramena, slomljen od muke, vukao sam se ko le\u0161. I\u0161ao sam nekim putevima, nekim pre\u010dicama i sklanjao se da me niko ne vidi. Ja protuva. Jo\u0161 me pe\u010de u grudima, posle svih ovih godina. Tako “ranjen”, na pola \u017eiv, na pola mrtav, nestao sam jednog jutra. Probudila si se. Nije me bilo. \u010cekala si me. \u010cekala… \u010cekala… Prvo si gledala na sat. Pa u kalendar. Jedan mesec, drugi, tre\u0107i… Godina. Jedna, druga, tre\u0107a… Nije me bilo. Nigde. Bacio sam stari broj. Svejedno, ti nisi od onih koje zovu. \u010cekala si da ja to uradim. Nisam. A onda je svako \u010dekanje na mene, izgubilo smisao. Ona nada u tvojim o\u010dima, dok si me o\u010dekivala, polako je kopnela. A umesto ljubavi i njenog sjaja, tvoje srce je po\u010delo da “krvari”. Kap po kap. Iskrvarilo je, skroz. Postalo kamen. Dugo si gledala u jednu ta\u010dku na zidu. Nisi ni trepnula. Znala si da si \u017eiva, kad bi uhvatila sebe da di\u0161e\u0161. I ja sam znao da sam \u017eiv, dok sam te posmatrao iz daljine. Nisam smeo da ti pri\u0111em. Vi\u0161e ne. Bio bih “mrtav”. Za mene je ljubav, smrt! Ovako ranjen, divio sam ti se. Ludost, ali i sebi sam se divio, dok sam te gledao, jer sam te pretvorio u sebe. U Le\u0161inara. Strvinara. Nazovi me kako ho\u0107e\u0161. Oprosti mi, moram i sebi da oprostim. Nije mi bila namera ni da te zavolim, ni da ti mene zavoli\u0161. Ja ni ne znam, \u0161ta to zna\u010di Voleti nekoga. A od nepoznatog, be\u017eim. Be\u017eanja to su, o nas samih. Jer me je strah. Da me nije strah savladao, ljubav bi. A ja ne gazim po nepoznatom terenu. Strah mi je bli\u017ei. Uvek bio. Zato sam nestao. Pobegao. Jer od tebe \u017eeno, mora da se be\u017ei. Pogotovo sada, kad si postala ja!”<\/p>\n<\/blockquote>\n

<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

“Nestao sam. Normalno! Oti\u0161ao. Nestao. Ostavio sam te. Nenajavljeno. Bila si sama. Dugo si bila…<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pmpro_default_level":"","_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"_glsr_average":0,"_glsr_ranking":0,"_glsr_reviews":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_likes_enabled":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/528"}],"collection":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=528"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/528\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":538,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/528\/revisions\/538"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=528"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=528"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=528"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}