{"id":556,"date":"2017-02-22T10:19:09","date_gmt":"2017-02-22T09:19:09","guid":{"rendered":"https:\/\/svestojesam.com\/?p=556"},"modified":"2017-02-22T22:25:11","modified_gmt":"2017-02-22T21:25:11","slug":"dan-je-onakav-kakvim-ga-ti-napravis","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/blog\/multitaskanje\/dan-je-onakav-kakvim-ga-ti-napravis\/","title":{"rendered":"Dan je onakav, kakvim ga ti napravi\u0161"},"content":{"rendered":"
<\/div>

Dan je onakav, kakvim ga ti napravi\u0161! Ljudi koje sre\u0107e\u0161 u tom danu, su oni koje si nesvesno ili svesno prizvao u svoju stvarnost! Prihvati odgovornost za sve \u0161to ti se de\u0161ava, za svakog koga sretne\u0161. Niko drugi nije kriv, niko drugi nije u pravu. Sve od tebe zavisi. SVE!<\/p>\n

<\/p>\n

Jutro sam zapo\u010dela, ni sama ne znam \u0161to, sa \u010ditanjem dnevne \u0161tampe. To ne radim ve\u010d du\u017ee vreme. Ne \u010ditam \u0161tampu, iako sam neko vreme ba\u0161 i pisala za dnevne novine. Za\u0161to? Evo! Pune su Crne hronike. Glavne i velikeeee vesti! Punaaaa je lo\u0161ih stvari, koje mi samo sni\u017eavaju vibraciju i raspolo\u017eenje. Takva ne \u017eelim da kro\u010dim u novi dan. To, niko ne \u017eeli.<\/p>\n

“Tukao me je stalno!!!! Davio i ranije…” Ekskluziva! Stani, za\u0161to si bila sa nekim ko te tu\u010de? Za\u0161to?!?! Za\u0161to prljav ve\u0161 u javnosti, a do ju\u010de zagrljeni i “sre\u0107ni”. Volela si ga? Kako mo\u017ee\u0161 da voli\u0161 nekoga, ko te tu\u010de i zlostavlja?!?! Kako? Koliko voli\u0161\/ne voli\u0161 sebe, kad to trpi\u0161? Da li voli\u0161 sebe?<\/p>\n

I to narod \u010dita…<\/p>\n

“Jelena se izdrala na Novaka?” A joj, kako je to moglo da joj se desi? Da u braku povisi ton na svog mu\u017ea. Nevolje i u raju. I oni su samo ljudi. A komentari plju\u0161te, plju\u0161te…<\/p>\n

Prekinem \u010ditanje! Ne\u0107e\u0161 ga majci, ka\u017eem sebi. Ka\u017eem novinama. Ka\u017eem, novom danu. I kro\u010dim u njega… Smelo i veselo.<\/p>\n

Toliko lepih stvari se de\u0161ava, a o njima niko ne pi\u0161e. Ili se pi\u0161e, tako da se jedva vide. Uni\u0161tava se ljudima ve\u0107, uni\u0161tena svest! Padaju u strah. Zapla\u0161en narod. Pla\u0161e nas, sa svih strana. Za\u0161to? Jer, ne vodi se borba za naftu i vodu, drugovi i drugarice pioniri, ve\u0107 za na\u0161u SVEST. I onda poluludi ili skoz ludi \u0161etamo ulicama! Druge krivimo za haos i ludilo.<\/p>\n

Neko je postao otac, neko majka no\u0107as. Ajmo, fokus na to! Neko \u0107e danas re\u0107i nekome da ga voli, ajmo fokus na to. Neko, \u0107e osvojiti nagradu ili medalju, u nauci ili sportu. Neko \u0107e danas uplatiti, novac za izle\u010denje, nekog deteta! Neko \u0107e pru\u017eiti ruku nekome, u znak pomirenja! AJMO FOKUS NA LEPE TEME! AJMO! Za\u0161to? Da bi ih bilo jo\u0161 vi\u0161e! Fokusom na tragedije, koje blago re\u010deno ne mo\u017eemo da izmenimo, samo \u0161tetimo i sebi i svima! Ve\u0107ina nas na nesvesnom nivou! Ka\u017eem sebi, ne\u0107e\u0161 ga vala, misliti o lo\u0161em. To nema veze sa tvojim \u017eivotom!<\/p>\n

I tako vam osve\u017eena, ja, ka\u017eem novom danu: “Dobar dan!”<\/p>\n

Odem prvo do Tir\u0161ove da zavr\u0161im ne\u0161to. Ka\u017eem sebi, ako zavr\u0161i\u0161, zavr\u0161i\u0161. Ako ne, to je najgore \u0161to mo\u017ee da ti se desi po pitanju tog slu\u010daja. Nasmejem se svakom. Dobijem osmeh nazad. I od medicinskih sestara, \u010dak! I zavr\u0161im to po \u0161ta sam do\u0161la. Pa sretnem u hodniku, divne ljude Rome, pa se popri\u010damo. Imaju malu devoj\u010dicu, kao moju bebu i bolesna je. Pri\u010daju mi, ja ih slu\u0161am… Do\u0161li su iz Kragujevca, da na\u0111u doktora za nju. Iskreno, pla\u010de mi se. Empata sam. To sam osvestila, pro\u017eivljavaju\u0107i tu\u017ene pri\u010de ljudi, kao da su moje! \u010cim osetim bol u \u017eelucu, znam “koliko je sati”, kad slu\u0161am takve pri\u010de. Kad smo se popri\u010dali, iza\u0111em iz Tir\u0161ove i krenem da zahvaljujem, na zdravlju, na tom blagoslovu!<\/p>\n

Evo me u sad, u Sekretarijatu za socijalnu za\u0161titu. Zavr\u0161avam ne\u0161to. Portir Boban prvi put ga vidim, pi\u0161e mu ime na tablici, sve mi ljubazno objasni. Pozdravila sam ga kao \u010doveka, ne kao portira. Bi\u0107e je bi\u0107e, nije bitno \u0161ta mu je zanimanje. Nije bitno da li je odrpan ili u vri\u0161te\u0107im markama. Ima divnih ljudi ono nas. Divnih. Samo treba fokus da promenimo. Da otvorimo o\u010di za te divne ljude. Ka\u017eem ja Bobanu, i stvarno to mislim, koji me je sproveo svuda gde treba:” Vi ste Bobane, danas moj An\u0111eo.”<\/p>\n

Ka\u017ee on meni:”Hvala vam!”<\/p>\n

Znate li vi, koji \u010ditate ovo, \u0161ta zna\u010di kad vam jedan \u010dovek u toku dana od srca ka\u017ee samo “HVALA”? Ili vi nekom to ka\u017eete! Znate li, koliko mo\u0107i ima u tih pet slova?!<\/p>\n

Evo me sada, u kantini u Sekretarijatu za socijalnu za\u0161titu, pijem kaficu. Nema ni 10h. Sve zavr\u0161ila. Dan je sun\u010dan. Toplo je. Astrolo\u0161ki, dan je jako te\u017eak. Ve\u0107 su vas napla\u0161ili, neki astrolozi. Da to pratim i gledam tako, iz ku\u0107e ne bih iza\u0161la. Bli\u017ei se i pomra\u010denje sunca, za par dana. Pomra\u010denje, re\u010d koja sama po sebi, zvu\u010di apokalipti\u010dno! Ali, avaj! Dan je onakav, kakvim ga sam stvori\u0161! Planete moraju, nas da slu\u0161aju! Sve se vrti oko nas! Celi univerzum, nam slu\u017ei, sa svim tim planetama, kvadratima, pomra\u010denjima! Bitno je samo kako mi vrtimo glavom. Levo ili desno. Fokus! Fokus, nas je bitan! Od srca vam \u017eelim da to primenite u svom \u017eivotu!<\/p>\n

I \u0161to bi sad rekao moj g.Ego meni, dok \u010dita ovaj tekst:”Ma, totalno si dominantna, Ma\u010dko.” Neka ga, nek se \u0161epuri malo. Ima vremena i situacija kada \u0107u ga sankcionisati. Prijatan dan…<\/p>\n

\"\"<\/a><\/em><\/p>\n

Evo pijem kaficu u sekretarijatu. Sliku nisam rotirala… jer sam ve\u0107 sebe rotirala…?<\/p>\n

Voli vas,<\/p>\n

Neda<\/p>\n

 <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dan je onakav, kakvim ga ti napravi\u0161! Ljudi koje sre\u0107e\u0161 u tom danu, su oni…<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pmpro_default_level":"","_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"_glsr_average":0,"_glsr_ranking":0,"_glsr_reviews":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_likes_enabled":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/556"}],"collection":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=556"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/556\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":563,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/556\/revisions\/563"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=556"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=556"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=556"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}