{"id":639,"date":"2017-03-20T17:56:45","date_gmt":"2017-03-20T16:56:45","guid":{"rendered":"https:\/\/svestojesam.com\/?p=639"},"modified":"2017-03-20T23:05:17","modified_gmt":"2017-03-20T22:05:17","slug":"coban-tera-ovcice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/blog\/vesti-iz-nesvesti\/coban-tera-ovcice\/","title":{"rendered":"\u010coban tera ov\u010dice"},"content":{"rendered":"
<\/div>

Neko\u0107 davno, mnogoooo davno je to bilo, jo\u0161 mnogi od nas ne beja\u0161e ni u planu, postoja\u0161e jedno selo…<\/h4>\n

<\/p>\n

To selo beja\u0161e po svemu posebno. Nadaleko \u010duveno. Brdovito i vertovito. Samo najja\u010di opstaja\u0161e u njemu. Tu ne bi mesta slabima. Jer kad udara\u0161e jaki vetrovi sa svih strana, nejaki ne moga\u0161e podneti te silne udarce na svojim ple\u0107ima, pa pada\u0161e ko sve\u0107e i odumira\u0161e. Jedan, po jedan… Neki i pobego\u0161e iz tog sela, glavom bez obzira…<\/h4>\n

Opstaja\u0161e samo vredni \u010dobani sa svojim stadima. Ali od svih \u010dobana u tom selu izdvaja\u0161e se jedan- Gorostasan \u010doban. Nadaleko \u010duven. Stasit i ponosit. On ima\u0161e najve\u0107e stado u selu. I ostali \u010dobani re\u0161i\u0161e da mu se priklone.<\/h4>\n

“Ako nas bude bilo vi\u0161e, bi\u0107emo ja\u010di! Kad po\u010dnu duvati jaki vetrovi, ne\u0107e nas oduvati”, pomisli\u0161e ostali \u010dobani! Gorostasni \u010doban ih rado prihvati, sa sve njihovim stadima.<\/h4>\n

“Dobro mi do\u0161li, pod moje okrilje, dragi \u010dobani”, re\u010de on dok staja\u0161e na proplanku, sa koga se pru\u017eao divan pogled na krajolik! Sada smo ja\u010di, ali posla ima jo\u0161te…<\/h4>\n

Vidite li ono usamljeno stado u podno\u017eju? Treba zasukati rukave i doterati to stado ovaca. Ono sad spava, dubokim snom. Ali kvalitetne su to ovce, na njima rastu zlatna i srebna runa. Imaju i divnog mladog- Ovna predvodnika. I on spava, ali \u0107e ga uskoro zvono oko vrata probuditi! Prvo njega, a onda i ostale ovce u stadu. Kada se i to stado probudi, bi\u0107e onda dobro za sve! Tada \u0107e sve ovce biti na broju.”<\/h4>\n

U podno\u017eju sela, ovce mirno hrka\u0161e i sniva\u0161e slatke sne… Ni ne slute\u0107i \u0161ta im se sprema. Ni ne slute\u0107i, da \u0107e uskoro biti probu\u0111ene…<\/h4>\n

Najednom, \u010du\u0161e kroz san, neko zvono?!?! Toliko jako se za\u010du to zvono, da se ov\u010dice po\u010de\u0161e buditi, jedna po jedna… Pred njima se tada ukaza lepi, nao\u010diti- Ovan predvodnik! Sav puca\u0161e od snage! Njegovo Belo runo zatalasa se na vetru, kao ruse kose u devojke. Oko njegovog vrata, zasja zvono koje ih poziva\u0161e na bu\u0111enje!<\/h4>\n

“Dosta je bilo, snivanja, dragi moji, re\u010de nao\u010diti Ovan predvodnik, valja se pojesti ne\u0161to, a gore na proplanku ima divne trave. Ta po\u0111ite za mnom, samo jako i bez zastajkivanja!”<\/h4>\n

I… \u00a0Stado se tako pokrenu! Ovan predvodnik poskakiva\u0161e od sre\u0107e, dok se njegovo Belo runo vijori\u0161e i celo stado zableja divnu pesmu. Pesmu prole\u0107nog bu\u0111enja! Ido\u0161e tako, sve do proplanka…<\/h4>\n

Opijeni pesmom i poletom, ne vide\u0161e u prvi mah, da su na proplanku ve\u0107 svi \u010dobani sa svojim stadima i – Gorostasni glavni \u010doban! Ovan predvodnik podi\u017ee pogled, beknu, zaustavi svoje divno stado i re\u010de: “Ja sam Ovan predvodnik, ovo stado probu\u0111enih ovaca, po\u0161lo je za mnom! To je moje stado!”<\/h4>\n

Ostali \u010dobani sa svojim stadima gleda\u0161e ga, \u0107ute\u0107i. Ni da beknu! \u010ceka\u0161e, Glavnog \u010dobana da progovori.<\/h4>\n

Gorostasni glavni \u010doban, se nasmeja mladom – Ovnu predvodniku, provrte glavom i kaza: “Sada nas ima dovoljno! Sada su sve ovce na broju. Zadovoljan sam. Zahvaljuju\u0107i tebi, Ovnu predvodni\u010de, iza\u0161le su i preostale. Ti jesi Ovan predvodnik, ali ja sam Glavni \u010coban! Ja sam Glavni \u010coban, to ne zaboravi! Trijumf je to moj! Pa nastavi: “Ko na brdu ak’ i malo stoji, vi\u0161e vidi no onaj pod brdom.” Hajte slobodno, napasite se i napojte bistre vode sa izvora. Dobrodo\u0161li u Moje selo!”<\/h4>\n

Voli vas,<\/h4>\n

Neda<\/h4>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

<\/h4>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Neko\u0107 davno, mnogoooo davno je to bilo, jo\u0161 mnogi od nas ne beja\u0161e ni u…<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pmpro_default_level":"","_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"_glsr_average":0,"_glsr_ranking":0,"_glsr_reviews":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[62],"tags":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_likes_enabled":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/639"}],"collection":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=639"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/639\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":653,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/639\/revisions\/653"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=639"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=639"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=639"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}