{"id":691,"date":"2017-04-07T21:59:25","date_gmt":"2017-04-07T20:59:25","guid":{"rendered":"https:\/\/svestojesam.com\/?p=691"},"modified":"2017-04-08T09:06:07","modified_gmt":"2017-04-08T08:06:07","slug":"dal-da-tonem-il-da-disem-sigurna-u-to-da-stradam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/blog\/vesti-iz-nesvesti\/dal-da-tonem-il-da-disem-sigurna-u-to-da-stradam\/","title":{"rendered":"Dal’ da tonem, il’ da di\u0161em sigurna u to da stradam"},"content":{"rendered":"
<\/div>

E, pa dobro,<\/em>
\n ako malo-pomalo prestane\u0161 da me voli\u0161<\/em>
\n i ja \u0107u prestati tebe da volim<\/em>
\n malo-pomalo. (P. Neruda)<\/em><\/h3>\n

Pitam se, koliko je zna\u010dajno \u010ditaocu “padobrancu”, obi\u010dnom \u010ditaocu, da pro\u010dita Venera kvadrat Saturn, Venera opozicija Pluton, Mars konjukcija Venera, Uran kvadrat Venera… zna\u010di to i to?! Koliko?! Ba\u0161 vas briga, normalo, a \u0161to i da vas sa tim smaram, ne\u0107u tako govoriti o sebi. Ne. Govori\u0107u vam o sebi razumljivo. Pri\u010da\u0107u vam pri\u010du… Kako je to kada ja, Venera, trpim \u0161to ni najve\u0107i mu\u010denik ne bi, zbog mog voljenog Saturna, dose\u017eem dubine najve\u0107ih tragedija, pozavidela bi mi na njima i Ana Karenjina, zbog mog voljenog Plutona, bivam maltretirana re\u010dima, \u010dak i fizi\u010dki od mog ljubavnika Marsa, volim zauzetog i dajem se nesebi\u010dno mom voljenom Jupiteru… E tako \u0107u govoriti o sebi. Govori\u0107u vam, kada sam “napadnuta” od strane tih mojih voljenih. Vidite, i ja Venera znam da patim… Mnogo… Nekad toliko, da mi nema pomo\u0107i!<\/em><\/h3>\n

<\/h3>\n

Ova pri\u010da \u0107e biti o meni i Saturnu… Eto, kad sam ga upoznala, mislila sam prove\u0161\u0107u sa njim \u010ditav \u017eivot u strasti, u ljubavi, u razumevanju… Taman sam bila ostavljena od Marsa, \u0161utnuta, tako da sam Saturnu re\u0161ila da dam sebe. Bio je ozbiljan. Za razliku od ostalih. Mogla sam da se oslonim na njega i to mi se u po\u010detku svi\u0111alo. \u010cini mi se, da je tu bilo i neke hemije. Ne kao sa Marsom i Plutonom, ali bilo je, ipak… Stalno sam mislila da mu ne\u0161to dugujem. Stalno, taj ose\u0107aj “duga” prema njemu. Od prvog na\u0161eg susreta. \u010cinilo se, da je znao da \u017eeli da se o\u017eeni mnome. \u010cak su mi svi govorili, “Vreme ti je, on \u0107e biti idealan mu\u017e”. \u00a0Bio je re\u0161en da me \u017eeni. Po nekim njegovim merilima sam \u0161timala. A on je uvek znao, da na\u0111e realne re\u010di, da mene opijenu ljubavlju i ma\u0161tanjima, “spusti na zemlju”, nekako je znao. To mi se u po\u010detku svi\u0111alo. Zbog toga sam, mo\u017eda, i re\u0161ila da se udam za Saturna. Ipak je bio najozbiljniji kandidat… A i znala sam, da me ne\u0107e izneveriti, kao ostali. Sigurica. Uvek tu za mene. Oslonac.<\/em><\/h3>\n

Eto, i ja Venera, udadoh se, jednog prohladnog dana, za mog Saturna. Svadba po protokolu. Red, rad, disciplina. Mlada u beloj ven\u010danici, obi\u010daji ispo\u0161tovani, stari svat, kumovi, crkveno ven\u010danje, gradsko, njegovo prezime obavezno, muzika… ma sve pod konac! Pro\u0111e i to… Ajd’. A onda i medeni mesec… Ajd’. <\/em>Evo vratismo se svakodnevici. Uh. Obaveze. Ra\u010duni, sme\u0107e, ru\u010dak, svi za stolom, sve po protokolu. Ni\u0161ta mi pored njega nije falilo. Zaista nije. Trudio se da me “obezbedi”. Ali ipak… Bivao je sve distanciraniji. Hladniji. Nikad mi nije rekao onako, “uz put” – volim te. Mislim, to mi vi\u0161e nije ni govorio. Zaboravila sam \u0161ta zna\u010di strast. Budi “realna”- govorio mi je. “Nije \u017eivot bajka”, govorio mi je. Mislila sam, pro\u0107i \u0107e. Otkravi\u0107e se nekada. A onda, se sve manje smejao. Vreme je prolazilo… Bio je hladan, kao led, kao onaj severac koji je duvao na dan na\u0161e svadbe. Postao je tmuran, te\u017eak kao kamen oko vrata. Prvo sebi, a onda i meni. Kao om\u010du da je nosio. Stezao sebe, stezao mene njome. A nije mi dao da di\u0161em. Trudila sam se da uspemo, Bog mi je svedok! <\/em><\/h3>\n

…A onda sam i ja jednog dana, videla da sam se uozbiljila. Da se vi\u0161e ne smejem. Stala sam pred ogledalo i probala da budem razdragana i vesela, kao nekada. Jedva sam uspela osmeh da razvu\u010dem u kez. Po\u010dela sam na njega da li\u010dim!?!? Da imam namr\u0161teno \u010delo, kameni pogled, ozbiljnost. Prenerazila sam se?! \u0160ta da radim? Mrdanja mi nema sada. Nikad me ne bi ostavio, to znam! Trpeo bi i on. Takav je ro\u0111en. \u010cak i da nije zadovoljan sa nama, trpeo bi. Navikao je tako. Moralan je. Karakteran. Za njega je nezadovoljstvo, \u010dak i mala radost. A ja? A ja? \u0160ta je sa mnom? <\/em><\/h3>\n

…Dani su prolazili. Dosadni. Nalik jedan na drugi… Obaveze su morale da se ispunjavaju. Seks je postao du\u017enost, dogovor, kao u vojsci. Seks bez strasti… U\u017eas, za mene najve\u0107i u\u017eas!!! Ni\u0161ta mi nije falilo pored njega, ali opet.. \u00a0Nisam bila \u017eiva!! NISAM! Ne\u0161to u meni je vri\u0161talo!!! Polako sam umirala, iznutra. To niko nije mogao da vidi. Bili smo lep par, na oko, za javnost. Ali ja vi\u0161e nisam bila ja! A nisam imala kuda …<\/em><\/h3>\n

Dani su prolazili… Godine su prolazile… Ohladio me je skroz… Skroz… Postala sam on. U\u017eas! Toliko sam patila za starom ja. Toliko sam nedostajala sebi. Toliko sam htela tu te\u017einu obaveze i re\u010di “MORA\u0160”, da maknem iz svog \u017eivota… Toliko!!! Toliko sam \u017eelela da kad ga zagrlim, osetim toplinu. Da mu poka\u017eem ljubav. Da me poljubi, da se od tog poljupca osetim ponovo \u017eiva. Toliko! <\/em><\/h3>\n

…Tako sam jednog dana, u tom o\u010daju svakodnevice, rutine, muke, patnje i hladno\u0107e…da bi “o\u017eivela” bar na tren, upoznala svoju najve\u0107u ljubav i tragediju u \u017eivotu… Svog Plutona… O njemu i meni, ispri\u010da\u0107u vam pri\u010du kad budem imala snage da govorim o nama… Ja, Venera, jedva sam tu ljubav pre\u017eivela… <\/em><\/h3>\n

… A Neda vas voli…<\/em><\/h3>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

E, pa dobro, ako malo-pomalo prestane\u0161 da me voli\u0161 i ja \u0107u prestati tebe da…<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pmpro_default_level":"","_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"_glsr_average":0,"_glsr_ranking":0,"_glsr_reviews":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[62],"tags":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_likes_enabled":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/691"}],"collection":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=691"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/691\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":699,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/691\/revisions\/699"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=691"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=691"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=691"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}