{"id":753,"date":"2017-04-20T14:12:23","date_gmt":"2017-04-20T13:12:23","guid":{"rendered":"https:\/\/svestojesam.com\/?p=753"},"modified":"2017-04-24T04:55:09","modified_gmt":"2017-04-24T03:55:09","slug":"sigurna-u-to-da-stradam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/blog\/vesti-iz-nesvesti\/sigurna-u-to-da-stradam\/","title":{"rendered":"Sigurna u to da stradam"},"content":{"rendered":"
<\/div>

\"\"<\/a><\/p>\n

“Ti si “bolesna”, rekao si mi dok si me gutao pogledom, i ja \u0107u biti tvoj lekar.”<\/p>\n

“Da nisam, nikad me ne bi ni primetio. Zna\u0161 li da su po nama pisani “Orkanski visovi”? “Radi” te patnja. \u017dene koje pate, te jedino lo\u017ee, odgovorila sam.”<\/p>\n

Ono \u0161to nisi znao, je da si i ti neizle\u010divo “bolestan”.<\/p><\/blockquote>\n

<\/p>\n

A ja, ja sam “umirala”. \u017divot sa Saturnom mi je postao te\u017eak, obavezuju\u0107, hladan, dosadan… Vapila sam za malo strasti, da se osetim \u017eivom i po\u017eeljnom. Sve je u meni vri\u0161talo i titralo. A ko bi bolje namirisao “sve\u017eu krv” od tebe? Od onog koji u\u017eiva da “se\u010de” i pravi duboke rane. Od onog, koga lo\u017ee izazovi i opasnost svake vrste? A ja sam za tebe bila izazov i “opasnost”. Venera “napadnuta” od Plutona. To sam ja. Predamnom, Bog podzemlja, li\u010dno. Moj Had. Moj Pluton. Ja tvoja. I pre nego \u0161to sam te upoznala. Tvoja! Jer, nikako druga\u010dije ni ne mo\u017ee, kad smo mi u pitanju.<\/p>\n

I Eto te! Stoji\u0161 i pro\u017edire\u0161 me pogledom bez i jedne re\u010di. Ni tebi nije jasno, otkud ti ose\u0107aji? Ne ume\u0161 ni da ih objasni\u0161. Ne zna\u0161, da je u tebi Iskonski strah duboko zakopan i da te on lo\u017ei. Zato se i “lepi\u0161” za mene. Pokre\u0107em ti adrenalin. A ti to voli\u0161.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Sre\u0107emo se ponovo! Jedno naspram drugog, u ovom \u017eivotu, po prvi put. U mnogo prethodnih smo se isto ovako sretali. Ostavljala sam te, proklinjao si me. I tako se nas dvoje vrtimo u krug. Iznova i iznova… Iz \u017eivota u \u017eivot, ista pri\u010da sa nama. Isto “stradanje” i be\u017eanje. Odlazila sam od tebe. Ili… ti od mene?! Zar je bitno? U mnogo njih, Smrt je bila ta, koja nas je rastavljala. Zato se, najdra\u017ei moj, i nudi\u0161 mene “bolesnu” \u00a0da le\u010di\u0161. Da bude\u0161 moj lekar. Duboko u tebi ukorenjena je patnja od napu\u0161tanja. Da te ja napustim. Tvoja voljena. Ne jedina. Nikad ti nisam bila jedina. Znam to. Ne\u0107u ni u ovom \u017eivotu. Znam i to, da mi krv fali i krv bi mi dao. “Namirisao” si me, na prvu. Pre ti mene, nego ja tebe. I to prokletstvo sa tobom me prati, kao o\u017eiljak sudbine i u ovom \u017eivotu. Eto, na\u0161 susret se MORAO desiti! Stranci smo. Potpuni. A nismo.<\/p>\n

\u010cekam te… Da me zgrabi\u0161. Da me upije\u0161 u sebe. I samo kako ti zna\u0161, NE da me izle\u010di\u0161, nego da me razboli\u0161. Ti mene, i ja tebe. Ono \u0161to si ti za \u017eene, to sam ja za mu\u0161karce. Magnet! Ni ne trepnem, prilaze mi. Ni ne trepne\u0161, nude ti se same. I otkud nas dvoje u istoj pri\u010di? Sa nama se kraj zna unapred. Ose\u0107a se u vazduhu. Jedno od nas dvoje \u0107e nakon ove bezumne strasti i ludila umreti i ostaviti ovo drugo. Opet.<\/p>\n

A ja, Venera, ba\u0161 sam na\u0161la sa kim \u0107u lagano da koketiram?! Sme\u0161kam se zavodljivo, dok me gleda\u0161. A ti si santa leda, ispod koga izvire vulkan. Ne prolazi mi to kod tebe.\u00a0Ovako bih mogla sa Marsom i Uranom da zavodim, da flertujem, da se poka\u017eem u punom sjaju kokete. Ti mi to ne dozvoljava\u0161.<\/p>\n

I…. Lavina je krenula. Nosi sve pred sobom. Sve \u0161to \u017eeli\u0161 je, da me prisvoji\u0161 i “usisa\u0161” u sebe. Nekad davno si imao sli\u010dnu “situaciju” i plakao si. Ti Pluton, plakao si zbog \u017eene. Zbog Venere.<\/p>\n

I sada… Ne zna\u0161 ni sam, da li da me voli\u0161 samo onako kako ti zna\u0161 ili da me mrzi\u0161? Da li sam ti simpati\u010dna ili antipati\u010dna? I ta se borba odvija u tebi. Ja je ose\u0107am. Smenjuje se u tvom pogledu. \u010cas ljubav, \u010das mr\u017enja, \u010das strah, \u010das bezumlje… Ja to znam. I tu sam nemo\u0107na. Pred tvojim magnetizmom sam nemo\u0107na. Znam, da me proganja\u0161 i kad zatvorim o\u010di. Proganjam i ja tebe. To tako MORA sa nama. Ti me do kraja “jede\u0161” i jebe\u0161 u isto vreme. Do kraja!<\/p>\n

\u0160ta je dragi moji, o\u010dekivali ste mene Veneru, da se finije izrazim? Oprostite mi na drskosti, ali kada je re\u010d o meni i Plutonu, ovde se ide do kraja! U ose\u0107anjima, u re\u010dima, u mislima, delima, u gubljenju razuma… Zato nema, mlakih i povr\u0161nih re\u010di. Na\u0161 odnos je sve, samo ne mlak i povr\u0161an. Ja sa Plutonom ne vodim ljubav. Ja se sa njim jebem! Zapravo, vodim ljubav na milion na\u010dina, onako kako vi ne zami\u0161ljate vo\u0111enje ljubavi. Ja, Venera, sam sama po sebi – Ljubav. Pluton je sam po sebi – Smrt. I kako to mo\u017ee biti, vo\u0111enje ljubavi sa Smr\u0107u? Kako? Ljubav i Smrt, jedno naspram drugog stoje. Bezumno, so\u010dno, luda\u010dki, prljavo, perverzno…. Predajem mu se cela. Druga\u010dije ne mogu, jer od kada smo se sreli, imala sam stalni ose\u0107aj bola u \u017eelucu, kad nismo zajedno. Rupu. Koja je zjapila otvorna. On je jedino mogao da je popuni.<\/p>\n

Nije pristajao, da mu se dam na pola. I meni je to sa njim savr\u0161eno odgovaralo…<\/p>\n

“Gledao me je.”<\/p>\n

“Be\u017eala sam od tog pogleda.”<\/p>\n

“Idemo li, pitao me je?”<\/p>\n

“Idemo, rekla sam.”<\/p>\n

“Daj, rekao je.”<\/p>\n

“Dala sam, nisam ni trepnula.”<\/p>\n

“Upijao me je u sebe.”<\/p>\n

“U\u017eivala sam.”<\/p>\n

“Ti si samo moja, rekao je.”<\/p>\n

“\u0106utala sam.”<\/p>\n

“\u0106utao je.”<\/p>\n

“Sklonila sam pogled.”<\/p>\n

“Biraj, ja ili on, rekao je?”<\/p>\n

“Oti\u0161la sam. Birala sam realnost. Tamo nije bilo mesta za nas.”<\/p>\n

A Umrla sam, dragi moji. Sve u meni je umrlo. Ovoga puta zauvek. Do nekog slede\u0107eg \u017eivota i na\u0161eg ponovnog susreta. Nezvani\u010dno sam mrtva. Zvani\u010dno me zovu \u017eivom. I evo sada Ja, Venera, pi\u0161em vam ovo iz Hada. Iz Hada moje du\u0161e. Najdra\u017ei moj “lekar”, me nije izle\u010dio. Razboleo me je. Zauvek.<\/p>\n

A \u0161ta je bilo sa njim? To vas zanima? I on se razboleo, mnogo. Mo\u017eda i vi\u0161e od mene. Ali to je jedna nepresu\u0161na snaga. Pluton je to. Jedno stalno umiranje i ra\u0111anje.<\/p>\n

Ako mene pitate, ja sam najebala u tom odnosu. Ja. Nepopravljivo. Promenio me je. Skoz. A on, on je navikao, na tu “najebanost”. Ro\u0111en je sa tim. I Moj Feniks, je tako bolestan, primetio neku novu Veneru, u masi Venera. Primetio je opet, onu koja nosi patnju u sebi. Pri\u0161ao joj, jo\u0161 uvek slomljen od na\u0161eg kraha….<\/p>\n

“Ti si bolesna, rekao joj je, i ja \u0107u biti tvoj lekar.”<\/p>\n

A ni sam nije znao, koliko je on bolestan… Neizle\u010divo bolestan…<\/p>\n

Voli vas Neda…<\/p>\n

 <\/p>\n