{"id":773,"date":"2017-04-25T14:07:29","date_gmt":"2017-04-25T13:07:29","guid":{"rendered":"https:\/\/svestojesam.com\/?p=773"},"modified":"2017-04-25T14:54:22","modified_gmt":"2017-04-25T13:54:22","slug":"vuk-dlaku-menja-ali-i-cud","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/blog\/da-vam-nesto-kazem\/vuk-dlaku-menja-ali-i-cud\/","title":{"rendered":"Vuk dlaku menja, ali i \u0107ud"},"content":{"rendered":"
<\/div>

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

“Vuk dlaku menja, al’ ne i \u0107ud.”<\/p>\n

Tako mi je kroz \u0161alu, pre par godina, rekla drugarica sa kojom se nisam dugooooooo videla. Nasmejala sam se, ni\u0161ta nisam odgovorila. Nau\u010dila sam, “putem”, da se ne pecam na opaske i od\u0107utim, ako u tom trenutku nemam dovoljno smislen odgovor da “protivnika” ostavim bez teksta. To vam od srca preporu\u010dujem. Od\u0107utite i “pustite”… Nasmejte se i izbrojte do 10. O blagotvornoj metodi \u010duvenog brojanja do 10, sam vam ve\u0107 pisala u tekstu…<\/p>\n<\/blockquote>\n

<\/p>\n

\n

https:\/\/svestojesam.com\/da-vam-nesto-kazem\/da-sam-ja-ti\/<\/a><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\u00a0Sve je u stanju stalne promene. Nisi danas isti kao ju\u010de. Ne\u0107e\u0161 danas biti isti kao sutra. Podse\u0107a\u0107e\u0161. Ali nisi isti. Menja te ju\u010de, menja te danas, menja te sutra. Menja\u0161 se putem. Menjaju te ljudi. Okolnosti. Ose\u0107anja. Misli. Ruka ti se menja, kosa, noga, prst, trepavice… Sve. Kosmos je u stanju stalne promene. I to ne haoti\u010dne. Ve\u0107 one po zakonima prirode. Tu se ta\u010dno zna “Ko kosi, ko vodu nosi”. Priroda je u stanju stalne promene. I \u010desto nama golim okom nevidljive.<\/p>\n

Pomisli\u0161 – Gle, kako je ovaj cvet odjednom, preko no\u0107i nikao? Kako se ova gusenica odjednom, pretvorila u leptira? Kako je ovo drvo poraslo ovoliko? Kako…?!?!? A nikoga, recimo, taj cvet, nije uznemirio svojim cvetanjem. Samo od jednom “Puf”. Evo ga! Odjednom “Puf”, i pade list sa grane.<\/p>\n

Tako je i sa nama. Mi smo savr\u0161eni organizam, u organizmu Svemira. Sve je savr\u0161eno u nama. I radi ta\u010dno. A kada se “kvari”, tako\u0111e se “kvari” ta\u010dno. Tamo gde je najtanje. Gde je krhko.<\/p>\n

Ti pomisli\u0161 – Otkud sam odjednom, bolestan?<\/p>\n

Nisi, odjednom. Ne. Ali to je druga tema… Pustimo je sada.<\/p>\n

Gre\u0161imo \u0161to mislimo da treba da dodajemo i ubacujemo u sebe, razne “programe”, od kojih \u0107e nam navodno biti bolje. Ubacujemo antidepresive, tu\u0111a uverenja, motivacione “prazne re\u010di” tipa – Ja sam sre\u0107an. Ja sam super. Ja sam zdrav. Govorimo ih naglas, a to ne ose\u0107amo. Ubacujemo ne\u010dije savete, koji nisu u skladu sa nama… Sve to, da bi nam bilo bolje. To je OGROMNA GRE\u0160KA!<\/p>\n

Sve \u0161to nam treba, ve\u0107 imamo u sebi, samo moramo da sklonimo vi\u0161ak koji nam ne slu\u017ei. To ne\u0107ete mo\u0107i lekovima, sklekovima, besovima, stresovima… Ja vas iskreno molim, ako vam ne odgovara, ovo \u0161to vam govorim i pi\u0161em, zanemarite. Svaku re\u010d zanemarite i otpi\u0161ite. Prestanite da \u010ditate. I na\u0111ite ono \u0161to vas “radi”. Ono, od \u010dega \u0107e vam istinski biti ok.<\/p>\n

Zami\u0161ljam, kao da smo mi ljudi jedan kompjuter. U kojem je ve\u0107 sve i sva\u0161ta. Ubacivali smo vremenom razne fajlove, programe… I do\u0111e vreme, da on po\u010dinje da baguje, da ko\u010di. Mi, da bi mu bilo bolje, krenemo da ga “kljukamo” sa dodatnim programima, antivirusima… A nismo ga prethodno o\u010distili, od nepotrebnih programa. I kompjuter, jednog lepog dana… crkne! Tako je i sa nama. NE UBACUJTE U SEBE, DODATKE, RE\u0160ENJA, RE\u010cI, MISLI… NI\u0160TA, AKO NISTE O\u010cISTILI ONO \u0160TO VE\u0106 IMATE U SEBI I \u0160TO VAS KO\u010cI! ZAVR\u0160I\u0106ETE, KAO KOMPJUTER! Sve je ve\u0107 tu, u nama, samo MORAMO da se re\u0161imo dodatnih slojeva i ko\u010dnica. SVEGA \u0160TO NAM NE SLU\u017dI.<\/p>\n

Moram, i ho\u0107u da vam ka\u017eem, i to, da sam vrlo rezervisana negde, kada je u pitanju samo zapadna medicina. Neka mi ne zamere moji prijatelji lekari, jer le\u010di POSLEDICE. A ne UZROK. Veoma je korisna, to je ta\u010dno, ali bila bi idealna kada bi bila spoj, le\u010denja Uzroka i Posledica. Verujem, da bi tada mnogo zdravijih ljudi \u0161etalo ulicama. Uvek sam se divila lekarima, koji umeju da spoje ta dva. Koji te le\u010de sa “obe strane”. Koji su pre svega sjajni psiholozi, empate, \u010dak ne moraju biti ni empate, ve\u0107 saose\u0107ajni, pa tek onda doktori, hirurzi… Postoje takvi, poznajem ih.<\/p>\n

\u00a0Svako od nas, ako gledamo iz moje perspektive, rodi se i umre ne\u010dujno, za otprilike \u0161est meseci, do jedne godine. Kako?<\/p>\n

“Sve te\u010de, sve se menja…” Na\u0161i organi su mla\u0111i od nas. Na\u0161e \u0107elije se stalno obnavljaju. “Umiru” i “ra\u0111aju” se. I doslovno, nismo ista osoba, koja smo bili pre par meseci ili godina. Kroz desetak godina, ni jedan atom tvog tela ne\u0107e biti nepromenjen.<\/p>\n

\u010cesto mi se i samoj desi, kada probam da se prisetim nekih situacija iz pro\u0161losti, da pomislim i ka\u017eem- To, kao da nisam bila ja!?<\/p>\n

Da bi se promenile sve \u0107elije u na\u0161em organizmu, dokazano je da, treba da pro\u0111e oko \u0161est meseci do godine dana.\u00a0Govorim vam otprilike, jer se ta\u010dan broj \u0107elija u na\u0161em organizmu ne zna! Zna se otprilike. Neke \u0107elije se menjaju i za par nedelja. Neke i na dnevnom nivou. Neke i za par sati. Eto, menjaju se na bolje ili na gore, u zavisnosti kako se odnosimo prema svom telu.<\/p>\n

Ko\u017ea – 1mesec<\/p>\n

Plu\u0107a – 2 do 3 nedelje<\/p>\n

Jetra i Krv – 4 meseca<\/p>\n

Stomak – do 5 dana…<\/p>\n

Mozak – 1 godina! Zna\u010di menja se \u0107ud! Vuku se menja \u0107ud! Jedino se o\u010di, “stare izdajice” ne menjaju. Samo ro\u017enja\u010da. Samo ona. Valjda se zato i ka\u017ee da su o\u010di ogledalo du\u0161e!<\/p>\n

Voli vas,<\/p>\n

Neda<\/p>\n

\n<\/blockquote>\n

 <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

“Vuk dlaku menja, al’ ne i \u0107ud.” Tako mi je kroz \u0161alu, pre par godina,…<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pmpro_default_level":"","_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"_glsr_average":0,"_glsr_ranking":0,"_glsr_reviews":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_likes_enabled":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/773"}],"collection":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=773"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/773\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":787,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/773\/revisions\/787"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=773"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=773"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=773"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}