{"id":860,"date":"2017-06-02T15:05:51","date_gmt":"2017-06-02T14:05:51","guid":{"rendered":"https:\/\/svestojesam.com\/?p=860"},"modified":"2017-06-02T21:01:30","modified_gmt":"2017-06-02T20:01:30","slug":"kad-sve-mene-naopako-krene-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/blog\/da-vam-nesto-kazem\/kad-sve-mene-naopako-krene-2\/","title":{"rendered":"Kad sve menE naopako krene 2"},"content":{"rendered":"
<\/div>

Shit happens! Nije do Shita, do tebe je! Do tvoje reakcije na njega! Uvek je do tebe!\u00a0<\/em><\/p>\n

Do\u0161ao je i taj divan subotnji dan. Ugrejalo sunce i nebo se plavi, samo mi se momci motaju po glavi… \u010cekaj! To nije ova pri\u010da, to nije pesma za ovu pri\u010du. Ne\u0161to sam pobrkala…<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

<\/p>\n

Vreme da se krene u Sarajevo. Maja se udaje. Rekli nam da je najbolje da vozimo preko \u0160apca, Loznice, pa na Zvornik, Han Pijesak… i sto \u010duda \u00a0do Sarajeva. Kad ka\u017eem sto \u010duda, mislim na Romaniju – Munju nebesku, opasnu lepoticu bosansku! Nekako do\u0111osmo do \u0160apca. Jurimo 30 na sat. Ne mo\u017ee se br\u017ee. Kao u Maratoncima. Samo nam fali jo\u0161 g. Rajkovi\u0107. Ja ve\u0107 po\u010dela da cupkam u kolima. Gledam na sat. Vreme prolazi. Sve\u010dani ru\u010dak je u 16h. Kolona vozila, svi mile… Kona\u010dno se ukazalo malo slobodnog prostora.\u00a0<\/strong><\/p>\n

– Daj malo gas, daj malo gas – govorim.<\/p>\n

I damo malo po gasu. Samo jedan minut, evantualno, minut i po smo dali malo po gasu.<\/p>\n

Otkud se odjednom stvori ova mlada policajka?!! Dve mlade policajke! Jedna snima radarom, druga zaustavlja.<\/p>\n

– Gde ste krenuli?<\/p>\n

– U Sarajevo, na svadbu, pa po\u017eurili malo.<\/p>\n

– Niste ba\u0161 malo po\u017eurili. \u0160ta je ovo danas sve same svadbe – ka\u017ee? Sad smo jedna kola i sa mladom uhvatili. Moram da vam pi\u0161em kaznu, ba\u0161 ste preterali. Jurili ste.<\/p>\n

\u0160ta da radi\u0161? Daj neka pi\u0161e, pa da nastavimo put. A Kaznaaaaa!!!??? Da ti se zavrti u glavi! Nema ono ne\u0161to malo, pa plati\u0161 pola ako po\u017euri\u0161 sa uplatom. Neeee. RADAR! Mislim se u sebi – Jooooj. \u00a0Ali, ko zna \u0161to je ovo dobro? Mo\u017eda bi negde… Ne\u0107u ni da mislim… A ona neka fina policajka, em te kazni, em joj se valjda moj mu\u017e dopao, on je ljubazan tip, pa ga upozori za jo\u0161 jedan radar i presreta\u010da! – Da znate – ka\u017ee.<\/p>\n

Nastavljamo da milimo… Gledam na sat. Cupkam u kolima. Do granice.<\/p>\n

– Dobar dan, zeleni karton?<\/p>\n

– Nemamo!<\/p>\n

– Nemate? Kako ste bre krenuli bez zelenog kartona? Iza\u0111ite iz kolone, stanite sa strane. Ne mo\u017eemo da vas pustimo dalje, dok ne kupite.<\/p>\n

Stojimo. Minuti prolaze… Ma ni na kraj pameti nam nije pao zeleni karton! Kupili. Krenuli kona\u010dno. Mislim se.. Ma, ko zna \u0161to je i ovo dobro…<\/p>\n

Put kroz Bosnu…Vijugav. Penjemo se… Romanija! Lepotica! Milimo, ponovo… Dok krivudamo, ispred nas dva kamiona prevoze neke balvane. Nikako da ih zaobi\u0111emo, ma \u0161ansi nema… Gledam na sat. Cupkam. Oook, da li \u0107emo sti\u0107i na vreme? Odjednom munja, po bosanskome nebu sinu!!! Pa druga, pa nas ki\u0161a ubi na Romaniji. Ooo my God!!! “My God” mi postavlja izazove i kontraste! Ba\u0161 danas, kad se udaje Maja za Eleka! Kad nam je stalo da ne zakasnimo! Ma, bolje i da kasnimo, nego da ni ne stignemo, saglasni smo oboje! Te\u0161imo se.<\/p>\n

Sarajevo! Napokon! Eh… Stigli mi na vreme u Sarajevo. Taman da se smestimo u sobu i prisustvujemo ven\u010danju – mislim se.<\/p>\n

Kad ho\u0107e\u0161 vraga! Mi umesto u Isto\u010dno Sarajevo, pravac u centar Sarajeva. Nema, kad \u010dovek ne zna za obilaznicu, a nigde natpisa! Samo pi\u0161e- Sarajevo centar! Aca isklju\u010dio navigaciju, jer sam sve vreme posmatrala kako se zbog spore vo\u017enje, vreme za stizanje prolongira. Pa kad sam videla da se predvi\u0111a da stignemo u 19h, umesto u 16h, on je isklju\u010dio navigaciju.?<\/p>\n

E sad, mi jesmo na vreme stigli u Sarajevo, ali smo se vrteli po Sarajevu brat bratu 40 minuta. Zamisli to? Bedak. Nakon svih prepreka, ti stigne\u0161 na vreme i onda zakasni\u0161 u samom Sarajevu!? Zakasni\u0161 \u0161to ne mo\u0161’ utrefit’ restoran? “O God”, zar ba\u0161 mora\u0161 ovolike kontraste da mi postavlja\u0161? Vi\u0161e nisam cupkala, igrala sam moravac u kolima, pravo da vam ka\u017eem. Koga god pita\u0161, niko ne zna da ti objasni gde je restoran?!?! Jedni ka\u017eu levo od Trebevi\u0107a, drugi desno! Na kraju nam je neki \u010di\u010da kod neke autoperionice dao prave putokaze. Sad i napamet znam kako iz centra do Trebevi\u0107a! Oj Trebevi\u0107u… I zavezanih o\u010diju bih sada znala. \u00a0Oh Trebevi\u0107u, Trebevi\u0107u… “Ispod Trebevi\u0107a sanjali smo sne, ko \u0107e br\u017ee rasti, ko \u0107e lep\u0161i biti…” Kemo, Kemo…<\/p>\n

Nema… Tako je, kako je… “pustismo ti vesla”!!! Do\u0111osmo do sobe. Frizura mi propala, \u0161minka se takodje razmazala. Ra\u0161\u010dupam se. To mi je uvek siguran friz. Do\u0161minkam. Stavim crveni karmin, on uvek izvadi stvar i razvu\u010dem osmeh. Stigli smo na prvi ples! Yupiiiii. I na jo\u0161 sto plesova to ve\u010de. \u010cak sam i moravac igrala. Jo\u0161 jedan. Onaj u putu se ne ra\u010duna!<\/p>\n

Eto, tako je to u \u017eivotu. Nekad su, same okolnosti ko\u010dnica. I… ili ti ostaje da se nervira\u0161 i stresira\u0161, ili ka\u017ee\u0161 – ko zna \u0161to je ovo dobro… i drmne\u0161 jednu Bratsku rakiju, pa ostane\u0161 jedan od poslednjih gostiju na svadbi…<\/p>\n

\u017diveli!<\/p>\n

Voli vas Neda!<\/p>\n

 <\/p><\/blockquote>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Shit happens! Nije do Shita, do tebe je! Do tvoje reakcije na njega! Uvek je…<\/p>","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pmpro_default_level":"","_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"_glsr_average":0,"_glsr_ranking":0,"_glsr_reviews":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"jetpack_featured_media_url":"","jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_likes_enabled":false,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/860"}],"collection":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=860"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/860\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":874,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/860\/revisions\/874"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=860"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=860"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/svestojesam.com\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=860"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}