Kad sve menE naopako krene

Otvorim frižider pre par dana – toplota izlazi iz njega??! Zatvorim! Ma tripujem se – mislim se. Čujem radi. Svetli. Otvorim ponovo. Toplo! Pogledam u zamrzivač- hladno još uvek. Ipak je to zamrzivač! Zatvorim.

Udaljim se. Sednem u tišini. Rekoh, da iskuliram malo. Garant se tripujem.

“Piju, piju, piju…!!!”

Zapijuka frižider!!!

Imam neke zamrznute piliće u njemu, ali nisam baš toliko odlepila… ” Piju, Piju…” I… toliko! Oteže papke! Crče mi, ni par godina star frižider! A ja, taman oprala novu haljinu! Nikad obučenu! To vam je bila ljubav na prvi pogled! Oprala haljinu, pa potegla u frižider da spremam ručak…

On, eto, crče!!! Još svetli i čuje se da radi. Ali greje… ne daje znake hlađenja!

I kakve veze sad imaju haljina i frižider, čudiš se ti koji ovo čitaš?

Pomislih – Dobro, možda proradi, dok prostrem haljinu da se suši… Eeee kamo sreće da je to… Ja tamo po haljinče…

Kad tamo…!!!! Haljina tri broja veća!!!!! Tri broja se uvećala od pranja!!!!! Okrećem, obrćem… Nemaaa, veća tri broja! Pogledam etiketu, tek sada, nisam stigla ranije. Na njoj piše SAMO hemijsko čišćenje! Kad svoje dupe pojela nisam! Nema takve iste! NEMA! Ja hoću samo nju. Ni jednu drugu! To vam je isto, kao kad se zalepiš za nekoga i kažeš, samo taj/ ta ili mutno Dunavo i nijedan/nijedna više! Da mi se i moja venčanica koju sam nosila i obožavala, upropastila, rekla bih – Who cares, ima i drugih lepih… naćiću nešto… Ali, ova haljina!? NEEEEEEE…

UDAHNEM. IZDAHNEM. Uzmem je, prođem pored frižidera… i položim je na ravno… Da se suši! Nada umire poslednja!

Sednem. Gledam u frižider, gledam u nju!

Jel tako? A? Jel krenulo nizbrdo? Jel? Šta kad sve krene nizbrdo? E, ajmo sada Nedo, da te vidimo na delu?

Debilu jedan! Što nisi pročitala šta piše na etiketi?! Sve radiš sa pola mozga! Eto ti sad! Prijanjaš na haljinu, kupi novu ili obuci neku koju već imaš, šta si se tu raspilavila. Ajde, ajde, vadi sad stvari iz zamrzivača. Preslaži, šalji u selo. Tamo ti nije crkao zamrzivač. Hahahaha, tamo nije, ovde jeste. Ajde mazgoooo – začuh svoj Ego!

Ti, da si se ugasio kao i frižider, neću sa tobom da pričam! Nabijaš mi grižu savesti. To je jako niska vibracija! Utuli – naredih mu!

Muk! Ućutao se.

Pomislim, ako se sve dešava za naše najveće dobro, šta može dobro da bude u ovome? Šta je dobro da mi je crkao frižider i u isti dan sam upropastila haljinu? Nema odgovora. Muk! Za sada je muk.

Dooobrooo… Ajd’ baš da vidim… Pustiću ovaj osećaj, nemoći i očaja… Pustiću ga…. Dićicu “sve četiri i vis”… Jer mi ovako ostaje samo da mozgam i nerviram se… Odoh u meditaciju…

Dva dana kasnije…

Ma gospođo, frižider vam je još u garanciji, a i samo se ventilator zamrzao zbog neke tračice, to nešto fabrički. Radi sad ko švajcarski sat. Doviđenja – reče servis majstor.

Skuvam sebi kafu.

Frižider – rešen! A što je dobro, što se pokvario? A? Prvo, oribala sam ga, skroz, dok je bio prazan. Sija se! Drugo, putujem, šta da je crkao dok sam na putu?? Bila bi havarija! Posebno od stvari u zamrzivaču! Eto!

A šta je sa haljinom? Sklonila sam je iz vidokruga, onako polegnutu da se suši i možda da se vrati u normalu, ne gubeći nadu…

“Lutka moja”!!! Ma ko to meni tako opet tanan? Kome to trebalo dva dana da se skupi? Ko se to meni smanjio tri broja, čak i više?! Neka, neka, da se utegnemo pa da sve pukne! Još bolje, luče moje! Znači, ti si se meni rastegla tri broja, da bi me sad još više utegla? Lepotice moja…

Preživeo i frižider i haljina, a nije tako izgledalo. Život je to, u jednom danu sve se sruši, u drugom se ponovo izgradi. I eto… kad sve krene naopako… Šta drugo nego pustiti, talas da te nosi…? Šta drugo, nego prestati veslati… i prepustiti se… ? Šta drugo nego, otpustiti kontrolu i narediti g. EGU da zaćuti? Šta drugo, nego VEROVATI da se UVEK sve dešava za naše najveće dobro!

Voli vas,

Neda