Da li voliš sebe?

 Često mi se kroz rad sa ljudima, provlače gotovo iste očajničke rečenice… “A kada će meni neko da se pojavi? A kada će mene neko da voli? A zašto sada, da kada sam sredila svoja usta, napumpala grudi, operisao uši, smršao…, ili šta već, ja opet nemam nekoga ko bi me voleo…”

Pa evo, par rečenica od mene…

Stani ispred ogledala. Stani i zagledaj se u sebe. I gledaj… i gledaj… Gledaj sebe, dok se ne zavoliš! Ta ljubav za kojom tragaš, nema veze ni sa horoskopskim znakom, ni sa brakom, ni sa mrakom, ni Markom, ni Jankom… Ima veze sa tobom! Jedino! Nateraj se! Kreni! Nema sutra. Nema prekosutra. Nema! Ima samo SADA! Gledaj u sebe, dok se istinski se ne zavoliš. Sa svim manama i vrlinama. Gledaj tako sebe svakoga dana… Ako treba i vojničkom voljom! Istrajno!

Gledaj, sve dok ti jednog dana ne dodje, da samog sebe zagrliš i šapneš tom istom sebi: “Oprosti mi, nisam te dovoljno voleo. Oprosti mi, što sam mrzeo svoje debelo dupe… Što sam prezirao svoje klempave uši… Što me nervirao moj prst na nozi… Što sam plakao zbog drugih, ne vrednujući dovoljno sebe… Što sam ogovarao druge… Što sam se smejao nekome iza leđa, ne znajući kakvu životnu priču ima… Što sam nekoga nazvao: “Debelim moržom ili glupom kravom…” Što sam sa visine, posmatrao nekoga, za koga bi procenio da nije “moj nivo”… Što sam imao predrasude…. Oprosti mi, ovo kažeš na kraju, kad završiš sva svoja nabrajanja, što sam ustvari mrzeći druge, ja potajno mrzeo samoga sebe! To sam radio, ja budala, i evo sada stojim pred samim sobom i gledam se po prvi put ne tražeći sebi mane! Ne “takmičim” se sa drugima! Volim se! Ja se volim! Stojim ogoljen skroz i počinjem da se volim!

Učim da se volim, iskreno, jer nas gotovo to niko nikada, ne nauči. A kako da nas i nauče, kad to ne znaju, ti isti koji nas “uče”. A šta nam rade? Uče nas da volimo druge, da se procenjujemo (potcenjujemo ili precenjujemo) po našim nekim merilima vrednosti, koja uopšte ne moraju biti ispravna. Uče nas da volimo sebe Egom! A taj naš Ego, to je posebna priča…  Niko nas ne uči, da smo savršeni takvi kakvi jesmo i da smo duša koja nosi telo, a ne telo koje nosi dušu. Da… Mnoooogo toga imamo sebi za oprostiti, ako se kanimo zavoleti sebe.

Ako se i desi, pa na kraju zavolite sebe iskreno, sve će se promeniti u vašem životu. Život će dobiti, nove boje. Svet koji vas okružuje posmatraćete drugim očima. Sretaćete ljude, koji će znati da tu ljubav koju osećate prema sebi, možete tada podeliti sa drugima. Videće to. Osećaće to, pre nego i kažete jednu jedinu reč. Energija se oseća ćutanjem. Ljubav se deljenjem množi! Delićete tu ljubav, koju osećate prema sebi.  Recite mi, kako ste mislili da nađete nekoga ko će vas voleti, a da vi sebe ne volite dovoljno ili uopšte?! To ne ide! To ne može! Kad se zavolite, talas će vas nositi, prepustićete mu se sa uživanjem… Oni koji vas mrze, razumećete ih, jer ćete znati, da oni ustvari ne mrze vas, već sebe! Znaćete, jer ste i vi tako jednom radili. Oni još nisu pogledali svoj odraz u ogledalu, znaćete to.. i istinski ćete imati razumevanja. Počećete da ih volite, ne obazirući se na njih! Kada prvo zavolite sebe, tek tada ćete privući i nekoga, ko će isto tako voleti sebe i biće mu bitno, jedino da nađe nekoga, koga će on da voli. I tada ste uboli “Džek pot”! Zapamtite, sve dok tražite nekoga da vas voli, a niste prvo zavoleli sebe, to vam u startu je propala stvar! Kad vam Neda kaže…?