Već neko vreme, u teretani koju posećujem, susrećem jednog lika. Dečko, mlad… Možda nekih 30-ak godina. Jednom prilikom je izjavio, da ne trenira, da bi nekoga ubio. Možda? Ko zna…
Taj hejtuje sve. I državu i sistem i upaljač i pesmu koja se u tom trenutku vrti, i sunce i mesec i kantu za smeće i sendvič, i kišu kad pada… ma sve! Što je najinteresantnije, verujem da uopšte nije loša osoba, već samo neko ko se “brani”, doduše na pogrešan način, od svega lošeg što ga okružuje. Brani se, umesto da promeni svoj pogled i fokus.
Jednom sam prolazila pored njega kada je ljutito rekao: “Ova zemlja, je užasna, odavde treba bežati što dalje!” Što je najgore, mišljenja sam da je i tamo “što dalje”, opet bi našao nešto da hejtuje. Htedoh da mu kažem: “Čoveče, osvesti se, ne možeš menjati kišu, sunce, nečiji upaljač, ljude… možeš samo samoga sebe. I tvoj pogled na sve što te okružuje! ” Nisam mu ništa rekla. Osetila sam da nije spreman da čuje. Ima tu, kod takve vrste ljudi mnogo slojeva i uverenja koja im ne služe i mnoooogo posla… Nemam ja vremena za to…
Što sam ovako započela novi tekst?! Pre svega, jer je mnogo ovakvih ljudi. Jer ih poznajem. Jer mi govore: “Lako je tebi”. Jer mi govore: “Ti kao da živiš u nekom drugom svetu”? Jer mi govore: “Pogledaj realnost, strašna je!” Jer mi govore: “Spusti se na zemlju…” Jer me sa čuđenjem gledaju, kad im kažem da ne čitam novine i crnu hroniku….
Pa ovako… Vidim! Vidim da nas okružuje interes, kako god okreneš. Vidim, da su crne hronike pune, jer je najlakši vid manipulacije, držati ljude u strahu. Vidim, da skoro sve devojke i mladići liče jedni na druge. Da imam nekih dvadeset i kusur i da treba da nadjem momka, verovatno bih imala muke, kako da napravim razliku između Hose Migela i Hose Sančeza, eventualno kraća, duža bradica bi bilo presudno. Vidim, da svi na slikama prave iste poze, tobože spontane. Vidim, da je “in” da sa 18 godina imaš silikone svuda, samo ne u mozgu. Vidim da je “in” da se furaju i papuče, u kojima vam stopala izgledaju kao da vas je napao tvor ili da ste skinuli babinu jamboliju sa kreveta. Vidim da je “in”, da se slikate sa nekom olovkom za izbeljivanje zuba, a takvu istu imate na kineskom sajtu za 1,2 evra! Neka, nek vas “šišaju”. Vidim, da je fejk svuda. Ne mislim na odeću koju furate, za koju vam opet toplo preporučujem taj sajt! Vidim da se živi fejk, da se smeje fejk, de se druži fejk… Čak se i jebe fejk. Vidim sve. Vidim tu vašu realnost i kažem joj: “Odjebi od mene!”
Jer, ja BIRAM da to ne bude moja stvarnost! Biram da se smejem iz duše. Biram da oko sebe okupljam ljude, otvorenog srca! Biram da plačem, kad mi se plače. Biram da se radujem i kiši i suncu! Biram da imam vremena za ljude koje volim! Biram da ne pratim modne trendove, po svaku cenu! Biram da zahvaljujem, na svemu što imam i što tek dolazi, šta god to bilo. Biram da dišem. Biram da se fokusiram na sebe! Biram da, jasno i glasno dam do znanja nekome, da me ne zamara i umara. Biram, da odstranim neke ljude iz svog života, kao i mene neko. To je prirodno. Biram da me baš briga, da li će mi neko reći: “Ti si super ili ti ne vrediš.” Biram, da se slikam kako hoću! Biram, da uživam dok pijem kafu. Biram, da meditiram. Biram, da radim samo ono što me čini srećnom. Biram… da budem slobodna! Biram…. da živim!
Zato ne trošite zalud reči… Vidim ja vašu realnost, dobro je vidim, ali eto… draža mi je ova moja!
Voli vas Neda
