Dan je onakav, kakvim ga ti napraviš! Ljudi koje srećeš u tom danu, su oni koje si nesvesno ili svesno prizvao u svoju stvarnost! Prihvati odgovornost za sve što ti se dešava, za svakog koga sretneš. Niko drugi nije kriv, niko drugi nije u pravu. Sve od tebe zavisi. SVE!
Jutro sam započela, ni sama ne znam što, sa čitanjem dnevne štampe. To ne radim več duže vreme. Ne čitam štampu, iako sam neko vreme baš i pisala za dnevne novine. Zašto? Evo! Pune su Crne hronike. Glavne i velikeeee vesti! Punaaaa je loših stvari, koje mi samo snižavaju vibraciju i raspoloženje. Takva ne želim da kročim u novi dan. To, niko ne želi.
“Tukao me je stalno!!!! Davio i ranije…” Ekskluziva! Stani, zašto si bila sa nekim ko te tuče? Zašto?!?! Zašto prljav veš u javnosti, a do juče zagrljeni i “srećni”. Volela si ga? Kako možeš da voliš nekoga, ko te tuče i zlostavlja?!?! Kako? Koliko voliš/ne voliš sebe, kad to trpiš? Da li voliš sebe?
I to narod čita…
“Jelena se izdrala na Novaka?” A joj, kako je to moglo da joj se desi? Da u braku povisi ton na svog muža. Nevolje i u raju. I oni su samo ljudi. A komentari pljušte, pljušte…
Prekinem čitanje! Nećeš ga majci, kažem sebi. Kažem novinama. Kažem, novom danu. I kročim u njega… Smelo i veselo.
Toliko lepih stvari se dešava, a o njima niko ne piše. Ili se piše, tako da se jedva vide. Uništava se ljudima već, uništena svest! Padaju u strah. Zaplašen narod. Plaše nas, sa svih strana. Zašto? Jer, ne vodi se borba za naftu i vodu, drugovi i drugarice pioniri, već za našu SVEST. I onda poluludi ili skoz ludi šetamo ulicama! Druge krivimo za haos i ludilo.
Neko je postao otac, neko majka noćas. Ajmo, fokus na to! Neko će danas reći nekome da ga voli, ajmo fokus na to. Neko, će osvojiti nagradu ili medalju, u nauci ili sportu. Neko će danas uplatiti, novac za izlečenje, nekog deteta! Neko će pružiti ruku nekome, u znak pomirenja! AJMO FOKUS NA LEPE TEME! AJMO! Zašto? Da bi ih bilo još više! Fokusom na tragedije, koje blago rečeno ne možemo da izmenimo, samo štetimo i sebi i svima! Većina nas na nesvesnom nivou! Kažem sebi, nećeš ga vala, misliti o lošem. To nema veze sa tvojim životom!
I tako vam osvežena, ja, kažem novom danu: “Dobar dan!”
Odem prvo do Tiršove da završim nešto. Kažem sebi, ako završiš, završiš. Ako ne, to je najgore što može da ti se desi po pitanju tog slučaja. Nasmejem se svakom. Dobijem osmeh nazad. I od medicinskih sestara, čak! I završim to po šta sam došla. Pa sretnem u hodniku, divne ljude Rome, pa se popričamo. Imaju malu devojčicu, kao moju bebu i bolesna je. Pričaju mi, ja ih slušam… Došli su iz Kragujevca, da nađu doktora za nju. Iskreno, plače mi se. Empata sam. To sam osvestila, proživljavajući tužne priče ljudi, kao da su moje! Čim osetim bol u želucu, znam “koliko je sati”, kad slušam takve priče. Kad smo se popričali, izađem iz Tiršove i krenem da zahvaljujem, na zdravlju, na tom blagoslovu!
Evo me u sad, u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu. Završavam nešto. Portir Boban prvi put ga vidim, piše mu ime na tablici, sve mi ljubazno objasni. Pozdravila sam ga kao čoveka, ne kao portira. Biće je biće, nije bitno šta mu je zanimanje. Nije bitno da li je odrpan ili u vrištećim markama. Ima divnih ljudi ono nas. Divnih. Samo treba fokus da promenimo. Da otvorimo oči za te divne ljude. Kažem ja Bobanu, i stvarno to mislim, koji me je sproveo svuda gde treba:” Vi ste Bobane, danas moj Anđeo.”
Kaže on meni:”Hvala vam!”
Znate li vi, koji čitate ovo, šta znači kad vam jedan čovek u toku dana od srca kaže samo “HVALA”? Ili vi nekom to kažete! Znate li, koliko moći ima u tih pet slova?!
Evo me sada, u kantini u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu, pijem kaficu. Nema ni 10h. Sve završila. Dan je sunčan. Toplo je. Astrološki, dan je jako težak. Već su vas naplašili, neki astrolozi. Da to pratim i gledam tako, iz kuće ne bih izašla. Bliži se i pomračenje sunca, za par dana. Pomračenje, reč koja sama po sebi, zvuči apokaliptično! Ali, avaj! Dan je onakav, kakvim ga sam stvoriš! Planete moraju, nas da slušaju! Sve se vrti oko nas! Celi univerzum, nam služi, sa svim tim planetama, kvadratima, pomračenjima! Bitno je samo kako mi vrtimo glavom. Levo ili desno. Fokus! Fokus, nas je bitan! Od srca vam želim da to primenite u svom životu!
I što bi sad rekao moj g.Ego meni, dok čita ovaj tekst:”Ma, totalno si dominantna, Mačko.” Neka ga, nek se šepuri malo. Ima vremena i situacija kada ću ga sankcionisati. Prijatan dan…
Evo pijem kaficu u sekretarijatu. Sliku nisam rotirala… jer sam već sebe rotirala…?
Voli vas,
Neda
