“Ih, i to me BrigE!”

“Kuc, kuc… Vidim odškrinuta vrata, pa da uđem…”

“Ko te zvao?”

“Ti.”

“Ja?!”

“Aha. Već danima mozgaš, kako da rešiš jednu situaciju. Pa kad uhvatiš sebe da se vrtiš u krug, prekidaš. A ja opet, nađem način da uđem. Namirisala sam, da mogu malo da te “mučim”. A to je moj posao.”

“I sad hoćeš da pišem o tebi?”

“Daaaa. Kad završimo razgovor, znam da ćeš me oterati. Takva si ti. Uvežbala si se, svaka čast. Ne mogu više da te “pokorim” na duže. Što više pritiskam, ti više odskačeš. Ali, vrebala sam priliku, sada kada si malo šmrkava i kijava, sad kada će pomračenje punog meseca, kada si malo snizila vibraciju…”

“Vidi ti nju, što je opasna!? Vrabaš li tako sve ljude, dosado?”

“Aha. To mi je posao. Aj, daj mi pet minuta, bar zbog svih onih koji su ti govorili: “Piši o njoj, piši o njoj.” Vidiš, tražena sam. Opasna sam “riba”. Pa, moram i ja, da zasijam malo…”

“Dobro… Prvo pitanje za tebe: Jesi ti BRIGO, svesna, da si glupost najveća? Bespotrebna skroz? Da je tebe izmislio, uplašeni ljudski Um? Um, da ucenjuje svoje vlasnike?”

“Daaaa… Ja sam ti Đavolja rabota. Ali vi ste me stvorili takvom. Dali ste mi na važnosti! Vinuli u zvezde. Lično vi, ljudi. Ja šta ću, igram samo po vašim pravilima, jer mi dozvoljavate. Malo ljudi, me šikanira kao ti, mada eto, sada i tebe mučim već par dana, po malo. Inače, mišljenja sam, da ljudi bez mene ne mogu da žive!”

“Vidi ti nje, što je sebi digla cenu! Ja ovo, ja ono, ja sijam, ja vas mučim… Svesna si da si GLUPOST? Da nemaš nikakvu svrhu? Čuj nju, ne mogu da žive bez nje? Sa tobom ne mogu da žive! Ne, bez tebe! Urušavaš kvalitet života. A kad bi shvatili koliko si nepotrebna, pa za tebe uopšte ne bi bilo “posla” ovde. Nazovi Brigo, stvari pravim imenom. Ti si Budalaština Uma i evo, poetski da se izrazim, Sranje!”

“Jesam. Ali, nemoj da se vređamo. Ja bih sebe pre poetski nazvala, Iluzija Uma, nego Sranje! Za ostalo si u pravu, sve znam. Ali šta ćeš, ljudi ne znaju. Kada bi samo znali, da brinuli, ne brinuli, biće onako kako mora da bude! Eto, ja sam tu, da uzalud troše svoju misaonu energiju, misleći o meni ili o Problemu. Mi smo blizanci. Moj buraz Problem i ja, ma mi smo ti, ko sijamski blizanci. Gde sam ja, tu je i on. I onda vas skolimo sa svih strana. Opkolimo… Hahahaha, ludo se zabavljamo dok vas posmartamo kako se vrtite u krug, po svojim mozgovima, kako trošite živce uzalud? Ovako, naš cilj je da vas izbacimo iz SADA i nateramo vas, da mislite šta bi bilo, kad bi bilo… Jer brinuli ili ne, kažem vam, biće kako mora biti.”

“Koji ste sadisti, Problem i ti!?! To isto rade i Prošlost i Budućnost, izbacuju ljude iz SADA, ali nisu baš toliki sadisti… Mada, su razmišljanja o Prošlosti i Budućnosti, smisleniji od tebe, koliko toliko.”

“I to je tačno! g. Ego, moj brat Problem i ja radimo u dilu. Čim vam g.Ego šapne ono: “Da, ali, ali, ali to, ali ovo, ali ono….” Gotovi ste! Odmah ste na oprezu! Stav mirno! A Mozak vam prokuvao! Hahaha… Koliko vas krene na odmor, a ne stignete tamo, mi već krenuli da vas “rešetamo”? Šta vas sve čeka, kad se vratite? A? Pa vam presedne letovanje, jer ste mislima već došli nazad! Hahahha… Ili neki dečko, izađe u grad bez svoje devojke, a mi ti lepo nju posetimo, pa krenemo: “Aha, sad će da te prevari, pa će da se napije, pa će pa pokupi neku…” Hahaha i u njenoj glavi, on je nju 100 puta prevario, zahvaljujići nama, a on nesretnik, ni pošteno iz kuće nije izašao. A majkama, šta tek radimo, koliko ih plašimo za decu. Po celi dan ih držimo budne i na oprezu, kad im dečica nisu pored njih, na sigurnom… Tako za sve… Za sve! Ali, Hipohondrici su nam omiljeni! I “Kir Janje”! Šta njima tek radimo…”

“Daj, prestani da se naslađuješ više… Nego, daj rešenje ljudima…”

“Daj im ti…”

“Ne, neću! Hoću da im se ti, lično obratiš! Toliko zaslužuje ljudski rod od tebe, jer te je naš Um stvorio. Ajde, pevaj, ptičice…”

“Ok. Ja ću vam reći, ali mnogi će opet isto da rade. Brinuće! Jer ne znaju drugačije! Jer ne smeju da se opuste! Jer su im tako usadili programe od malena!….”

“Dobro, dobro… Ajd’ reci.”

“Već sam rekla. Brinuli ili ne, isto vam se hvata! Biće onako, kako mora da bude. Uzalud trošite energiju i kvalitet života uništavate! Uostalom, i brže starite, misleći o meni! Problem se ne rešava, dok brinete. Vi brinete i brinete i brinete i šta? Ništa! Brinete. To je sve! Problem se ne rešava, dok mislite o problemu ili kako da rešite problem?! Problem i rešenje problema, nisu na istim talasnim dužinama. To vam je i Abraham govorio! Lepo je neko rekao, da sam ja, Briga, molitva za sve ono, što NE ŽELITE da vam se dogodi. Pa što ste onda toliki mazohisti? Što tako malo volite sebe? Što mi dajete toliko prostora u svom Umu? Što dopuštate da vas ja, bezvredna, ucenjujem? Šta vas briga, za: “Šta bi bilo, kad bi bilo?”  Imate samo SADA! Ko je na odmoru, nek uživa u odmoru, u tom trenutku. Za devojku koja brine da li će je momak prevariti, bolje da uzme neku knjigu, čita i opusti se, jer brinula ili ne, ne rešava ništa. On ako je prevari, prevariće je. Majke drage, znajte da su vam deca čuvana. Brigom o tome, da li im se nešto može desiti, ništa ne rešavate… Tako je za sve u životu. Brigom se ne dolazi do rešenja! Zapamtite, uvek će biti, onako kako mora da bude! Brinuli vi ili ne! A kada dođe to, taj trenutak o kome brinete toliko, uradićete najbolje što znate i osećate tada! A to će, opet, biti vaše SADA! Jedino Sada je stvarno! Jedino Sada možete da prisvojite. Jedino u Sada možete da delate! Sve ostalo je promenjivo i diskutabilo! Ne dozvolite mi, da se toliko poigravam sa vama! Poigrajte se vi sa mnom i čim čujete u svom Umu ono: “Da, ALI…” Prepoznajte i recite: “O Brigo, ti si? Ajde Brigo moja, pređi na drugoga…” Jesi li zadovoljna?”

“Jesam! A sad: “Brigo moja, pređi na drugoga…” Ustvari: “Ne prelazi ni na koga! Nego, kako je nonšalantno govorila moja pokojna baba Draga: “Ih, i to me brige… Drum Maro, bez svatova… Razguli… hahaha…”

Voli vas,

Neda