“Od vremena tog, bez dodira tvog
za tren su prošla ljeta i zime
njeno su lice isprale kiše
njene su rijeci sve tiše i tiše
Kad pogledam sebi ravno u oči
shvatim da živim u gorkoj samoći
ljubav sad ima kameno lice
ja razmišljam…”
Venera konjukcija Saturn
Pišem ti pismo, koje ti nikada neće stići….
“Ja više nisam onakav kakvim me pamtiš. Ako me uopšte i pamtiš… Od mene tek tvrda ljuštura porcelanska je ostala. Fino umotana u ukrasni papir, za potrebe mog predstavljanja svetu. Odavno, niko i ništa me ne dotiče. Kao da sam otupeo. Kao da sam zaledio. Kao da sam… Prazan. Moje lice je postalo sumorno. Osmeh usiljen. Odavno se već ne smejem ničemu od srca. Nekada samo, osmehnem se svojoj deci, jer me podsete na ono kakav sam nekad bio, dok je u meni bilo volje i radosti. Tada, samo, na kratko oživim. Ne znam kako da ti kažem, ali ti si bila svetlost. Kao munja si obasjala moje turobno nebo. Na mene si delovala kao sladoled u sred zime. A ja sladoled obožavam. Ti si bila kao svetionik, a ja sam se okrenuo od svetla. To tek sada jasnije vidim. Lagao sam te, a ti si bila i prijatelj. Znaš, ja imam jako malo prijatelja oduvek i one za koje sam mislio da to jesu, nisu. Toksično je sve to u čemu sam i ja nemam snage da se sklonim od toga. Kao da sebe ukopavam namerno. Ja ne volim sebe, znaš? Nikad ti nisam rekao, ali od detinjstva vučem sve to. To je veliko breme. Mislio sam ako se pokažem, ako grizem, ako pobeđujem… da ću ljubav zaslužiti. Ja sam se stalno borio, za nečiju pažnju i ljubav. Stalno mi je trebala potvrda iz vana, od drugih, da vredim. Naučen sam da ako budem najbolji, zaslužiću je konačno. I nikada nisam. To me čini da se dodatno osećam bezvrednim. I sada se pitam, da li je sve ovo, ono što sam zaista hteo? Da li je vredelo tebe, čiju vrednost tek sada shvatam? Kako si me porazila, a da toga i nisi svesna. Oduvek sam mislio da sam pametan, da sam za nijansu ispred drugih umom, pa i ispred tebe… Zapravo, nisam se puno ni bavio tobom. Naročito ne tada. Želeo sam da te svrstam u “jednu od njih”. Ja kada se nečim “bavim” postanem opsesivan, a to nisam hteo da te dotakne. Jednom si me pitala i za neki ožiljak? On je jedan od retkih koji mi je po površini kože ostao. Svi ostali su dobro sakriveni, zaleđeni u meni. Mnogo sam sjeban, moja munjo, moj sladoledu u sred zime… I ne želim da to ikada saznaš… Izvini… “
“Zaledila sam svoju lepotu u vremenu. Ne pitaj me kako sam to uspela? Dugo sam bila sama. Čekala sam tebe, koji nikada nisi došao… Putovala sam, da bih se pronašla. Da bih se oslobodila, sećanja na tebe. Trebalo je ići na sva ta duga putovanja sama i istrajati u penjanjima do samih zaleđenih vrhova. To niko ne zna, čak ni oni sa kojima živim. “Gde je ona? Na putu je.” I to je sve što su znali. Više nisu ni pitali, poštovali su moju potrebu da odem i niko nije prvio problem. Primećivali su, da sam se drugačija njima vraćala. Govorili bi, bolja. Ta putovanja sam sakrila od svih. To su moje tišine tebi na pozive, pisma, poruke… To je ono: “Pozvani korisnik, trenutno nije dosptupan…” Imala sam ogroman posao sa sobom da napravim. Trajao je godinama. Strah me je pratio od detinjstva i bojala sam se da ću ga preneti drugim ženama u genezi. Kako kakvu tradiciju, kako muku, kao glad… Znala sam da je na meni da ga razrešim. Sve ostalo sam pustila da teče niz vreme. Ovih dana se sećam svega što je bilo i što je trebalo da bude, a nije bilo. Osećam tugu. Osećam melanholiju. Osećam, da sam možda zaledila poljubac na tvom obrazu. Izvini...”
Venera zagrljena od Saturna…
Proći će.
Ako ste rešili ovih dana da prekinete neke odnose... Makar i sama sećanja na njih… Znajte da je zauvek.
“Ja od tebe želim da se oslobodim!!!!”, vrisnuće venera u Vodoliji.
“Ali ja tebe ne želim da pustim!”, odgovoriće Saturn, sve više je stiskajući u hladnom zagrljaju. “Da li je moguće da si me zaboravila? Da si rešila da me skroz zaboraviš?!”, besneće on na Veneru.
“Daaaa!”, odgovoriće tužna Venera. “Dosta je! Ja želim ljubav i toplinu, makar i u sred zime. Dosta mi je tvojih okova. Dosta laži. Dosta sumnji. Dosta je! Dosta!”
I otići će od njega, ovoga puta zauvek!
Neda
