Mi smo istina.
Danas sam jednostavno, morala da napravim pauzu. Pauzu u pisanju nove knjige, čiji kraj me”muči” već neko vreme. Pauzu u učenju anatomije, asana, prana… Pauzu u mešenju hleba… Pauzu u ćutanju! Zbog toga vam pišem i obraćam se ovim putem…
Ne verujte ničemu! Ne ulazite u vrzino kolo laži, obmana i potpunog haosa! Zaštitite sebe. Bar toliko pokažite ljubavi prema svom biću! Isključite se. Svesno izađite iz ovog što vidite i čujete. Nečujno izađite iz mraka, bez buke! Ne kažem da postanete bezosećajni, to od mene nikada ne možete da čujete. Ali zaštitite sebe. Teška su ova vremena, ljudi još teži. Energije i loše vesti sa kojima nas svesno bombaruju, urušavaju naš kolektivni imuni i umni sistem! Neurone. Snižavamo se na skali svesti, nesvesno! Ludimo. To nekima prija. Jedva to čekaju! Ne bih da govorim o njima sada… Pitamo se: “Jesmo li poludeli od svega?”
Ne dajte se! Ne dajte se strahu! Ludilu mozgova! Lažima! Ne dajte se! Znajte da vaše pravo JA, duboko u sebi oseća neskad, jer ono jedino ZNA da nešto tu ne štima! Zato primećujete da je sve idi mi, dođi mi. Zato su ljudi puni besa, jer više ne znaju ništa… Sluđeni su. Nikom ništa više nije jasno, na nivou svesnog. Ali budite sigurni, kada sve od spolja što dolazi isključite i dozvolite majušnom glasiću u sebi, glasiću razuma da vam se obrati, on će vam bez sumnje reći da je sve sem nas, laž! Neki to već znaju. Neki su na putu da to spoznaju. Neki, na žalost, nikad neće spoznati. Ali, ne treba nikog kriviti, niti forsirati. Svako će da “dobaci” dokle može! Uostalom, svi smo mi u školi, samo su neki u nižim razredima i treba im dati podstrek.
Ako vam se čini da smo okruženi beznađem, da nikada ljudskoj duši i umu nije bilo teže, da strah nikad nije bio jači, stanite! Ima vremena još da se vratite. Nije sve izgubljeno.
Svesno recite: “Dosta je!” Usmerite namerno misli prema nečemu što vas raduje. Pomozite sebi. Nemate ništa od toga što ćete prenositi loše vesti koje ste čuli i vrteti se u krug sa njima. Jednu, drugu, pa treću i svoj fokus stavljati na to. Isključite televizor. Ne čitajte novine. Pomozite svojoj duši i umu da ostanu čitavi. “Do kad?”, mnogi bi me pitali. “Do kad, sestro slatka više?”
Jel se sećete kako sam završila moj prošli tekst? 🙂
“Budite spremni za nova vremena uskoro.”
Još malo. Verujte mi, još malo. Mnogo toga će se promeniti. Skoro sve, u godinama koje su pred nama. Mi smo iz nekog razloga rođeni u ovim konfuznim vremenima u kojima se vodi borba za ljudske duše. Sada više nego ikada pre!!! Zapamtite to! Bićemo očevici i haosa koji se tek zalaufao i promena koje će nastupiti. One su neminovne! Potrebne! I neizbežene! ( Ne pitajte me odakle znam, to vam neću reći 🙂 )
A na nama je da se ne prepustimo strahu i beznađu! I to zapamtite! Vrlo je bitno da strah ne ovlada nama! Nego da upalimo lampice u svojim umovima. Da više nego ikada pre šaljemo ljubav svim živim bićima, da otkočimo srčanu čakru. Da na kraju, upalimo svetlo i ponosno gledamo kako smo konačno tamu rasterali i dotukli. Za nas i naša pokolenja! Za ljudsku vrstu!
Voli vas, Neda
