Jedna priča kaže ovako…
Da imaš toliko novca i da ne moraš ništa da radiš… Šta je to, što bi voleo da radiš??!?!
E to! To što ti se sada provuklo mislima, kao skrivena davna želja, kao ona želja, o kojoj se više ne usuđuješ da pomisliš, kao želja, za koju su ti drugi ili ti sam sebi rekao: “Ma daj… nema od toga “leba”… Ili “već si prestar za to”… To je to! To, je to! To si ti! Ti, u svoj svojoj punoći! Ti, u svom sjaju! Ti, u svoj svojoj blistavosti. Ti ispunjen! Ti, srećan! Ti, slobodan! Tu ćeš dati svoj maksimum! To je tvoja strast!
I kad te spuca ta strast u glavu i u telo… a onda se kao brz planinski potok raširi po tebi i obuzme te celog, znaćeš da nije nikad kasno! Da možeš, jer voliš to! Da nema stajanja, kad jednom kreneš da živiš svoju strast! NEMA! I onda “nema zime” za tebe.
Svi će se onda motati okolo, tražeći da se “okrznu” malo o tebe. Pitaće te: “Koji je tvoj recept za sreću? Za osmeh?” “Wow, pa ti sijaš”, govoriće ti!
A ti ćeš jednostavno reći : “Taj što živim svoju strast! Jednostavno je! To možeš i ti… I ti… I ti…”
Mahom, će odmahivati rukom i reći: “Eh, lako je tebi, ja moram ovo, moram ono… ko da je to baš tako lako…” Tražiće razlog, da idu dobro utabanim stazama. Onim realnim…
Ti ćeš onda slegati ramenima i mislićeš: “Pa dobro, kad mogu ja, zašto ne možeš ti?” Ali znaćeš, da si i ti nekada bio na margini. Ne društva, već svog mozga i ograničenja. Znaćeš, okrenućeš se sebi ( kao što si to i uradio kada si spoznao svoju strast) i nastavićeš da širiš sreću. Sad si ti-ti!
Nekome je, strast da mesi hleb, nekome da vesla, nekome da pravi kolače, nekome da piše, nekome da vaja, nekome da pravi mušice za ribolov, nekome da gleda u zvezde, nekome da trenira, nekome da šminka…
A šta je tvoja strast? Šta je to, što bi radio i što te pokreće, da ne moraš da radiš?
Ako je spoznate, usudite se da živite svoju strast, jer ćete jedino tako i biti živi! Ovo ostalo su životarenja…
Voli vas, Neda
