Dobar vam dan, ili kako su se od davnina pozdravljali: “Zdravo, živo.” To je veoma moćan pozdrav, ako niste znali, koji smo zaboravili vremenom i izvrnuli ga ruglu! Skoro, pa… Kao i sve što vredi…
Sad kad sam vas lepo pozdravila, imam želju da vam kažem, da bih neizmerno volela, kao u knjizi “Kradljivica knjiga” (predivna knjiga), jednoga dana kad mi dođe sudnji čas, budem od retkih ljudi za koju će se ta zastrašujuća SMRT i sama upitati: “Kako je to bilo živeti?”
Zato ne stajem. Nekad usporim malo, nekad podignem ručnu, ali ne prestajem da tragam za istinom. Za onim što je iza. Iza fasade. Iza odeće. Čak i iza osmeha. Imal li šta, iza svega? Ili IZA, upravo, sve počinje?
Evo vam primera…
Ne zadovoljava me, odavno, kad čujem da mi neko kaže: “Slatka si!” Jer nisam. Jer to je, kao da si mi opalio šamar, polio me hladnom vodom, kao da si površan. Opet, razmislim u trenu, (jer mi je merkur u blizanacima 😊) slegnem ramenima, nasmejem se i pomislim, svako dobaci dokle može. Šta da radimo…
Život zaista treba osvestiti i živeti! Ništa vam ja, sad tu novo nisam rekla. Tako je. Ali, jel ga ŽIVITE TAKO DA BI SE I SAMA SMRT UPITALA KAKO JE TO ŽIVETI? Ako je odgovor ne znam ili ne, onda ga ne živite!
Šta mi radimo? Gubimo sate, dane, godine na sitnicama. Nebitnostima. Nebitnim pričama. Ljudima. Ogovaranjima. Svađi. Ja tebi, ti meni. Ne mogu!!!!! Zaista, to ne mogu. Dosadni ste više, sa takvim životima. Učmalim, što bi rekao Čehov!
Jos nešto…
Veoma bitno.
Suštinski.
Izgubili smo ono sto je od nepocenjive vrednosti za sve nas ponaosob. IMA TRI SLOVA. ZOVE SE MIR. Zbog čega smo ga izgubili, zbog koga? Ni zbog čega i ni zbog koga od spolja. Već zbog nas samih.
“Najveća nesreća koja može snaći neko ljudsko biće je ta da izgubi svoj unutrašnji mir. Nikakva spoljašnja sila ga ne može njega lišiti. Njega ga lišavaju njegove sopstvene misli, njegova sopstvena dela.” Šri Činmoj
Sada će malo moj merkur u blizancima da poskoči, pa ću vam zapisati i par reči o Jogi. Što? Pa ima veze sa svim ovim.
Mnogi kažu da je Joga istina, pobeda nad sobom. Evo, još uvek ne znam, ali da tragam za istinom, i da, volim, ali zaista, svim srcem volim sve ljude koji rade na sebi. U svakom smislu. Ovi drugi su mi beskrajno dosadni. I njih NE MOGU. Nekada nam, život da izazove, da baš ovi drugi budu sa nama u najbližem krvnom srodstvu. Pa, ajde, tada moraš. Treba imati razumevanja. Šta da se radi… Ali ono što ne moraš, nemoj!!!!! Ne gubi vreme.
A tu vezu Joge i Istine proveriću u godinama koje su preda mnom, pa ću vam javiti, šta i kako stvari stoje… Da ne prepisujem sad iz nekih knjiga…
Javiću vam. Znate i sami da vam uvek javim ono što spoznam…
Voli vas,
Neda
kao dugogosnji knjigoman naucila sam da prepoznam lepu rec koja ja bez bola ugledala svetlost dana.Bila sam skeptik ali sam od Zusaka naucila da vredi citati jer nisu sve vredne knjige vec napisane.Ljudi grese kada kazu da ih je knjiga odusevila.Mene je Kradljivica knjiga ucinila srecnom jer mi je poklonila nesto sto se tesko moze opisati obicnim, ljudskim recima.Ovo ce razumeti svi koji dele strast prema knjizi.Zusak ne osudjuje, ne deli pravdu, ljudi po njemu nisu ni krivci, ni zrtve, samo pokusavaju da u zlim vremenima ipak sacuvaju deo Boga u sebi i ostanu ljudi.A to je mera svih nas. Zato kupite,pozajmite ili ukradite ali obavezno procitajte!!!
Draga Nedo hvala za tekst.
Lomim se dokle treba gledati to IZA,sa svim ostalim sam ok…
I da,volim slatke koji rade na sebi.Ko radi na sebi ne mora biti lep da bi bio sladak,moze biti sladak jer to slatko izbija iz unutra.
Pisi devojko,samo pisi
I ja tebe volim
Danijela