“Ne opirite se onome ko je zao. Naprotiv, ako te ko ošamari po desnom obrazu, okreni mu i drugi” (Matej 5:39)
Drugi ljudi… Ko su ti drugi ljudi u našem životu? Ko su ti, koji prstom upere u tebe i drže te kao na nišanu? Ko su ti, koji sve znaju o tebi, bolje od tebe samog? Ko su ti, koji lažu o tebi jer su “čuli” od nekog, opet drugog, ko je “čuo” nešto o tebi? Ko su ti, koji ti se podsmevaju? Ko su ti, koji te ismevaju? Ko su ti, koji ti se… DUBOKO U SEBI KLANJAJU? Ko su oni? Koliko su bitni za tvoj život? Koliko ti je bitno, šta će reći? Koliko?!
Posmatram ovih dana, neke svoje prijatelje i uživo i na društvenim mrežama… Govore i kače slike, kako ih nije briga za tuđe mišljenje! Ali ih savršeno nije briga! Tako kažu! A onda, vidim da ih je briga! Itekako ih je briga!
Sve što imamo želju da naglašavamo i podcrtavamo, to nas zapravo svrbi! Itekako nas svrbi! Kada kažeš ili okačiš status da te “boli uvo” za tuđe mišljenje, ja to doživljavam tako, kao da si uhvatio tu ili te osobe, koje su ti “stale na žulj” i treseš ih, držeći za ramena i vičeš im u lice! “ALOOOOOooooOOO, MENE BAŠ BRIGA ZA TVOJE MIŠLJENJE, JES’ ČUOOOOO? EJ TIIII, BAŠ ME BRIGA, BAŠ ME BRIGA, BAŠ ME BRIGAAAAA I BRIGA ME!!!!!”
“Ne opirite se onome ko je zao. Naprotiv, ako te ko ošamari po desnom obrazu, okreni mu i drugi” (Matej 5:39)
Šta mislite, šta to znači? Jel to znači, kad te neko udari, ti mu daj i drugi obraz da te odalami?! Ili, pusti zlu da te zgazi i izudara, ti mali mučeni, zlostavljani čoveče, ni kriv ni dužan? Čisto sumnjam…
Meni nekako može da pije vodu, samo sledeća stvar: Kad te neko uvredi, povredi ili ajde ako hoćete baš udari, mada mislim da je Isus, kada je to govorio, pre mislio na uvredu, ti se okreni od toga! Okreni glavu! Promeni FOKUS! Ostani IZNAD! IDI IZNAD! Na IGNOR, tu osobu! Jer ako ne “okreneš i drugi obraz”, tj. ČITAJ-Ostaneš Iznad, bićeš primoran na tuđe Zlo, odgovoriti isto tako! I onda šta imamo: Dve besne osobe. Otrovne.
Mudri Buda je rekao: Gajiti bes u sebi, to je kao da piješ otrov i čekaš da taj otrov umre! Ova prva koja “zadaje niske udarce”, povukla je ovu drugu na svoj nivo. Ja kažem: “Spustila joj vibraciju! Energiju!” Kad te neko uvredi, a ti sasvim mirno, okreneš glavu od te osobe, sasvim mirno… Eeee, to boli. IGNOR ih boli! IGNOR je majka, svih majki u tim situacijama!
Ako, ČITAJTE PAŽLJIVO, ovo je VEOMA BITNO, vaš g.EGO, kaže IGNOR takvoj osobi, to je ništa! Ništa niste postigli! G.EGO voli da pobeđuje! On voli satisfakciju, da mu se dive, da “trlja na nos” greške. G. EGO će kad-tad želeti, da sačeka negde tu osobu i da se nasladi njenom mukom i patnjom! Kao fazon: “E aha, jel vidiš sad, jel vidiš, kako sve dođe na svoje? Ti si mene nekad uvredio, eto ti ga sad NA! Cvrc! Pa će da zapeva: Okreće se koloooo srećeeeee…” To je EGO! To on priča! To je LAŽNI Ignor! Tada morate prvo, vašeg g. EGA staviti na IGNOR! To prvo!
Pravi IGNOR, dolazi iz totalnog prihvatanja sebe! Iz ljubavi prema sebi. Čak i prema drugima, koji su prema nama loši. Jer, nas nikada, ali nikada ne razočaravaju drugi ljudi, već naša očekivanja, vezana za te ljude! Amin! Kada oprostimo sebi, a priznaćete imamo šta, onda smo kadri i drugima koji su nam naneli uvredu oprostiti. Polazna tačka ste VI! Pravi Ignor dolazi Iz toga kada znate, da vam je jedino o vama, bitno vaše mišljenje! Tada MOŽETE DA KAŽETE DA STE SLOBODNI! DA ZNATE ŠTA JE SLOBODA!
Moram da vam priznam, da mi je ovo bio jedan od najvećih izazova u životu! Da je bilo lako prevazići-nije! Zato mi ne “pije vodu”, kad neko stalno podcrtava da ga ne zanima šta drugi o njemu misle i govore, onako “kurčevito” podcrtava. Šatro lagano, a u sebi se, ustvari kida! To vaš EGO podrcrtava! On želi da ga drugi vole i prihvate, duša ima svoje JA! Nikako nije lako dovesti sebe u stanje totalne ravnodušnosti! Da vam bude svejedno, da li vam je neko rekao da ste super ili da ste notorna budala. Meni je ovo bio, kao što rekoh, neverovatan izazov u životu…
Sada ide moja priča…
Kao klinka, krenuo je pubertet, neki šesti i sedmi razred smo bili, suočila sam se, kako sada kažu, zvuči strašno – vršnjačkim nasiljem! Po prvi put sam tada osetila, šta znači maltretiranje! Ne fizičko, već psihičko! To je intenzivno trajalo cela dva razreda! Skoro svakog dana! Ja pihvaćena, hvaljena od strane meni bitnih nastavnika, “popularna” tada, odjednom bivam prognana iz omiljenog društva! Crna ovca razreda! Podsmesi, psovke i zavist najgore vrste, postaju moja svakodnevnica. Scena kako kupim svoje razbacane knjige iz ranca po podu učionice, posle skoro svakog odmora, mirno ih slažem i sedam u klupu, često me je proganjala. Kada bih došla kući, plakala sam, plakala, i plakala… Mnogo plakala… Nisam plakala, pred tom decom! To ne! Zanimalo me tada: “Zašto mi se sve ovo dešava?” Sada znam, deca umeju da budu itekako zagađena zavišću! Tada nisam znala. Želela sam da budem, samo prihvaćena! Takva kakva jesam! Razmišljala sam, gde grešim? Mora da je u meni problem, tako sam mislila? Ali… Nije bilo bolje… Prolazili su dani… Jedan raspust, pa drugi… Bibliju tada nisam čitala. Nisam znala da je Isus rekao ljudima da “okrenu drugi obraz” i da to najverovatnije znači promeni fokus!
Nije imalo svrhe više da plačem, da se pravdam, za nešto što nisam ni rekla ili uradila, da govorim “ej, pa ja sam kao i vi, družite se sa mnom”, prihvatite me… nije imalo svrhe. Onda sam jednog dana, potpuno nesvesno “okrenula drugi obraz”! Našla novo društvo, koje me je prihvatilo oberučke. Takvu kakva jesam! Takvu kakva jesam! Sve vreme su ta deca bila tu, ali pošto mi je pažnja bila na ovima koji su me izopštili, tu drugu decu nisam primećivala. Okružila sam se sa novim ljudima….Vozila bajs sa mojim i sada najboljim drugom iz detinjstva Nenom, sa drugom Slavkom, kad je dolazio preko leta, ujutro trčala oko Rudareva, okružila se sa tri Marije i jednom Ljiljom, kasnije i Danom i smejala se ponovo… Prebolela. Više me nije zanimalo šta su mi “natakarili”! Da li su mi u školskom WC-u pocepali svesku za vreme odmora, da li me je neko opsovao dok sam prolazila u novim patikama, da li su mi govorili da sam ružna, da li su mi na haljinu namerno prosuli sok, da li je neko seo iza mene u klupu i sekao mi kosu na času… Svega toga je bilo, ali nije me zanimalo. Više me nije zanimalo. Duboko u sebi osetila sam šta znači POSTATI RAVNODUŠAN! ŠTA ZNAČI DA TI BUDE, SVEJEDNO.
A onda sam doživela, da prvo, jedan, po jedan dečak iz starog društva, dođe da se izvinjava. Prihvatila sam izvinjenja, ali bilo mi je svejedno. Gledala sam ih u oči, oni su moj pogled izbegavali. Moj g.EGO je tada mogao da se nasladi, čak je i on otupeo. Ni njega nije zanimalo. “Okrenula sam obraz!” Godine su prošle… Godine uvek prođu, hteli mi da im se “pridružimo” ili ne… Sigurno da je ostao neki ožiljak, duboko u meni vezan za to i posle svih ovih godina. Ali ožiljci blede i moj je neprimetan. Ta deca su sada ljudi, imaju svoje porodice i sa svima volim da se sretnem i proćaskam. Sa svima. Možda oni nisu ni bili svesni, koliko sam plakala i patila zbog njih? Sigurno da nisu! Znate li, koliko sam im danas zahvalna i koju sam lekciju tada savladala? Za kasnije u životu! Znate li koliko ih volim!!!? Ne bi bilo mene ovakve danas, ne bih živela ovakav život, ne bi bilo ni ovog teksta u krajnjem slučaju… da svega toga nije bilo!
To je moja priča.
A vi, kada dođete u takvo stanje svesti da vas zaista baš briga da li će vam neko reći: BRAVO ili TI NIŠTA NE VREDIŠ, tada ste zaista slobodni. Tada! Taj miris slobode je nešto što nema cenu. Tada pomerate planine i zvezde. Kada vi prihvatite sebe. VI SEBE, NE DRUGI VAS! Ne tražite da vas drugi prihvate. Nažalost, mnogi ljudi umru, čitavog života gledajući da ugode mišljenjima drugih ljudi. Ko treba, taj će vas voleti taman da ste i najveća budala na ovoj zemaljskoj kugli! Ne lomite svoju dušu i ne primoravajte je da bude ono što nije, da bi se svidela drugima! VAŠA DUŠA ĆE TADA VRIŠTATI U VAMA, JER TRAŽITE OD NJE, DA BUDE ONO ŠTO NIJE, DA BI JE DRUGI “VOLELI”! A TI DRUGI LJUDI, UGLAVNOM NI SEBE NE VOLE ILI IM TO TEŠKO IDE! VERUJTE MI, LAKŠE IM JE DA “BUDU U SKLADU SA STADOM” JER JE LAKŠE “BLEJATI” U STADU, NEGO VAN NJEGA! Ali ne zaboravite, ako ste ipak od onih koji vape za tuđom naklonošću, da svako stado, ima ovna predvodnika. Ja se u ovom tekstu obraćam “neprilagođenima” i “krivima”.
BUDITE UVEK ONO ŠTO JESTE! UVEK! I PRAVI LJUDI ĆE POLAKO DOLAZITI I VOLEĆE VAS TAKVE, KAKVI ZAISTA JESTE! Ne dozvolite sebi, da vas drugi “drže u šaci”. Da gospodare vašim životima! Da vas bole njihove osude i reči! Oduprite se, ne EGOM, već dušom! “Okrenite im drugi obraz” i IDITE IZNAD! Iznad! Osmelite se ako treba, da “zablejite van stada”, i čuće vas neki drugi koji isto “bleje van stada” i prepoznaćete se! Po dušama ćete se prepoznati…
Voli vas Crna Ovca,
Neda
