Loše stvari se dešavaju. I to je život. Učimo lekcije. Saplićemo se, padamo, teturamo, ustajemo. Neke ispite položimo sa čistom 10. Neke padamo. I baš zato, što ih padamo, iznova i iznova u naš život dolaze slični ljudi i okolnosti, da naučimo. I pređemo na sledeći nivo. Kao u video igrici. Dok uspešno ne pređeš nivo, nema dalje. Mi smo duše koje nose telo, a ne telo koje nosi dušu. I to treba da znate. Sve se dešava za naše najveće dobro, ma kako nama u tom trenu izgledalo strašno. SVE!
Kada te povredi, uvredi neko, neki prijatelj, poznanik, to i nije tako strašno za oprostiti. Meni bar nije. Davno sam prošla tu školu. Pa mi po “šablonu” to ide, mnogo laganije, nego kad dobiješ za domaći zadatak, da oprostiš nekom ko ti je blizak. Kada te takav neko povredi, to mnogo boli. Osećaš bes, ljutnju, tugu, bol… čak i fizički bol. Bol u grudima. Nagonski osetiš, u prvi mah, neprijateljstvo i želju za osvetom i satisfakcijom. Pomisliš čak, da si ti i gubitnik ako oprostiš, jer si ti taj koji ranjen i ponižen. Em si uvređen, em treba da oprostiš?! Kako? Kako?!?!
Pod 1. Osveta nije ok, ništa nećeš postići sa onim “Oko za oko, zub za zub”. Još više će tvoja duša patiti i stradati. I bićeš usisan u kolo zla. Zla, istog onog, ko ti je neneo zlo. Zlom ne možeš, protiv zla!
Pod 2. Satisfakciju, ne čekaj! Možda je nikad nećeš ni dobiti. Ne dešava se često, da dobiješ iskreno “Žao mi je, što sam ti naneo bol…Nisam znao…tralala… To je najbolje što sam mogao tada…tralala…ili jednostavno, Psihopata sam i sve shvatam kao atak na svoju ličnost, pa i tebe…” To, teško da ćeš čuti, a i godiće satisfakcija, ako je ikad i dobiješ, samo tvom g.Egu.
Ja ovde pišem o OPROSTU! OPROST, NIJE ZA SLABIĆE! Dolazi iz vere! On, Oprost, onom ko ti je naneo zlo! Zlo se jedino prekida-OPRAŠTANJEM. Proćićeš porces, ljutnje, neverice, tuge, besa, bola. Rećićeš -Ja sam povređen, kako, kako još i da oprostim? Bez želje za osvetom, bez satisfakcije? U prvi mah nećeš moći, jer sva ta osećanja bola i ljutnje moraju proći kroz tebe. Pusti ih, neka prođu. Plači. Slobodno. I danima i mesecima ako treba. A onda Otpusti prvo ta osećanja, koja samo tebi štete. Do te mere, da se možeš razboleti i na fizičkom planu. Od čira do najtežih bolesti!
Oprostiti znači, OTPUSTITI TERET! Misliš li, da bi Hrist, tražio od svog Oca da Oprosti, onima što su ga razapeli? Misliš li, da na taj način nije uputio molbu i tebi, meni, svima nama, da MOŽEMO I PROBAMO DA OPROSTIMO?
Da te pitam? Koliko voliš sebe? Jel voliš sebe uopšte? MOŽEŠ I MORAŠ DA OPROSTIŠ – JER IMAŠ OBAVEZU PREMA SEBI! SEBI I SVOJOJ DUŠI. JEDINO PREMA SEBI, IMAŠ OBAVEZU DA OPROSTIŠ. OPRAŠTANJEM RASTE NAŠA DUŠA! ŠTO UVREDA I BOL JAČI, TO DUŠA KOJA OPROSTI VIŠE NARASLA. Narasla duša, um i telo. I nikako drugačije. Oprostom postaješ lakši. Kao da makneš neki teret iz svoje duše.
To ne znači, imati pozitivne osećaje prema tim ljudima i nikom ništa, idemo dalje… Kad uspeš da oprostiš, mirne duše, biraš dalje, želiš li te ljude i dalje u tvojoj blizini ili ne? Koriste li ti i dalje ili ne?
Ti možeš oprostiti nekome, a da taj neko ni ne zna da si mu oprostio. Bitno je da ti znaš. To je najbitnije. Njemu neće značiti ništa, da li imaš bes i ljutnju u sebi. On taj bes, tu patnju, ni ne oseća. Ti i samo ti, je osećaš. I štetiš sebi, dok je kao korov zalivaš, prisećanjima o uvredi koja ti je učinjena. Na tebi je da makneš taj teret iz sebe! Da počupaš korov! A jedino se to može iskrenim oprostom! A iskren oprost drugima, dolazi, ako voliš sebe. I želiš sebi dobro. Nema to veze sa tim drugim ljudima, koji su te povredili. Nemojte mi, molim vas, sa tim -oprostiti, ali ne zaboraviti. To ne može! Ako oprostiš iskreno, veruj mi i zaboravićeš. Neće ti biti bitno, važno. Čekirao si. ✔ Ideš na sledeći level! Kažem vam, nije zadatak oprosta za slabiće! Što bol veća, to snaga oprosta slađa. To radost tvoje duše veća. I to samo ti znaš. Videćeš, kad prođe vreme od oprosta i počneš još da osećaš i ljubav prema tim ljudima koji su te povredili. Kad počneš da osećaš, iskreno sažaljenje, jer znaš da nisu znali bolje u tom trenutku. Kad počneš i da im zahvaljuješ što si prošao taj proces i osetio bol zbog njih. Kakva ŽIVOTNA LEKCIJA! HVALA IM! – mislićeš… Kad počneš još i da im šalješ ljubav… Da, da…
Kažem vam, to oni ni ne treba da znaju, nije do tih drugih ljudi! Snaga Oprosta je zadatak između tebe, Boga i tvoje duše…
Voli vas,
Neda i za kraj vam poklanja odlomak iz knjige “Razgovori sa Bogom”
“Razgovara mala duša na nebu s Bogom i kaže – Bože, ja želim da spoznam OPROST! Kažu da nema lepšeg osećaja nego nekome OPROSTITI! Ja znam što to znači, ali ja želim iskustvo toga! Molim TE, pomozi mi. Na nebu su sve duše dobre i svete, kome ću ja oprostiti?
Slušajući to, javi se druga prijateljska duša i kaže: Ja ću ti pomoći! Idemo na zemlju. Ja ću te naći! Napraviću ti nešto toliko ružno, toliko bolno, da ti sada to ne možeš niti zamisliti…Učiniću to tebi za ljubav, učiniću to samo da bi mi ti mogla OPROSTITI! Ali molim te, molim te, u tom ključnom trenutku, ne zaboravi… pokušaj se setiti KO SAM ZAISTA JA!”
