27. maja ste svi u Sarajevu- rekla je Maja.
Ljilja se zagonetno smeškala…
Taman da prošetam Baščaršijom- odgovorila sam. A što smo u Sarajevu 27. maja?
Udajem se!
A?
UDAAAAJEEEEEM SEEEE!
‘El me zezate?
Neeeeeee- odgovorile su u isto vreme!
U TO IMEEEEE ŽIVELIIIIIII!
I tako je počelo subotnje veče u jednoj kafani 27. Januara 2017… počelo i trajalo…trajaloo…dok svi nismo popadali… Od sreće, muzike, nazdravljanja, ića, pića… Kad je sreća u pitanju solidarišem se u svemu, samo ne u vinu. Only rakija!
A kakva je naša Marija… Maja…
Maja, Ljilja i ja se družimo još od osnovne škole.
Maja ne voli da se svađa! Ona je rasprave uvek izbegavala u širokom luku. Zna da prećuti, a šta misli u sebi, to ona najbolje zna.
Maja je diplomata. Nikada u životu nisam videla da se “zaleti”. Da joj bude brža reč od misli. N I K A D A!
Maja, triput meri, jednom seče. Ona je staložena! Ne poznajem osobu, koju je ona uvredila u životu!
Maja ima dosta prijatelja i poznanika! Ume sa ljudima. Od nje zaista treba učiti, kako sa ljudima, a ostati u svojoj traci.
Maja mi je rado u osnovnoj školi “asistirala” pred ogledalom. Ustvari, bila mi je ogledalo. Zna ona o čemu pričam…?
Maja mi je tek sada, kad sam joj se nešto požalila, rekla da misli da ja nikad nisam fermala ili je**la živu silu, i da mi se ona zbog toga “divi”.
Kad smo bile klinke – rekla je – obukla si neku lepu košulju. Baš si nam prilazila, ja sam mislila kako ti lepo stoji. Sećaš se, one “guske”, su ti se smejale i prokomentarisale, da si obukla kevinu košulju. Mrtva hlada si se okrenula i rekla im – I vi biste, da vaše keve imaju ovako cool košulje. Kako si ih samo ućutkala – rekla mi je Maja. Tada mi je dala odgovor na pitanje koje me je mučilo. Prava stvar je kad te prijatelj podseti, kakav si bio… i kakav treba da budeš. Kad se “zagubiš” ponekad. Hvala ti Majo!
Maja ima neodoljiv osmeh. Ti hipnotišeš pogledom, Ljilja kad zaigra, a ja imam osmeh! Ja privučem. Ti obradiš. Ljilja obori – rekla je. Kad bolje pogledaš, ona zaista sa osmehom ide kroz život. Šta god da je zadesi.
Maja je tihi borac!
Maja je drug!
Maja je veseljak.
Ljilja je veseljak.
Ja sam veseljak. To nam je jedna od sličnosti. Ako ne i jedina… ? Ma mi se savršeno dopunjujemo!
Ljilja je Maju na terasi, podučavala trbušnom plesu, nekad davno u Herceg Novom… Ta slika mi je ostala urezana u sećanju. Ja u sobi, pomeram zavesu da izađem na terasu…a njih dve predano, kao da imaju nastup to veče, mešaju li mešaju…? Bo’me ćete sada i u Sarajevu tako!
Maja, ja bar tako mislim, podučava svojim postupcima i mene i Ljilju kako biti skroz cool i kada u životu nije sve cool.
Maja ne odustaje!
Ako postoji Oskar za Neodustajanje i kad sve izgleda da je krenulo nizbrdo, Njoj treba da se dodeli!
Maja ne posustaje! Optrči ‘ladno šest krugova oko fudbalskog terena, bez da zastane ili makar neki grč na licu napravi. Znam šta pričam, trčala sam za njom…?
Maja ustvari nije Maja! Maja je ZMaja!
Veštice – rekla mi je Maja – pogodila si tačno kada ću da se udam!
Ja sam Majo, dobra vila – odgovorila sam!
Evo i Ljilja i ja smo mišljenja da si ti rođena da budeš Mlada! Neko se rodi da bude keva, neko tetka, neko poslovna žena… znate, to su ti profili ličnosti. A Maja je rođena da obuče tu venčanicu i nabaci svoj čuveni osmeh kojim razoružava. I zaista, kad bolje razmislim, kako ja zamišljam Mladu, ma to samo Maji skrozzzzz pristaje. Rođena je da bude Mlada!
…U to ime živeeeeliiiii- nazdravili smo svi u glas! I nazdravljali… i pevali i igrali…
I eto ga sad… Maja se udaje ovog proleća. Idemo preko zemlje Srbije! Svi! Džumle! Da “zamešamo” još koji put, u ritmu muzike za ples!?
Voli vas, Neda
