“Ja kad pišem crtice, sve su iste. Nema tu tanja, deblja, kriva, prava, duža, kraća. Crtica za crticom, pa prekrižem.”
“Odkud ti, sad pred Novu godinu??! Nadala sam se bilo kome, ali tebi nikako?!”
“Šta si se mala iznenadila? Kako odkud ja? Nisam šugav. Pa, pravim prednovogodišnji “veliki popis”. Treba mi tvoja pomoć. Živ nisam, kakvi će mi rezultati biti za ovu godinu što prolazi? Dal’ sam podbacio il ipak ne, ti ćes mi mače reći sve.”
“Jel ti to bacaš i rime, majke ti?”
“Svim raspoloživim sredstvima se služim, da užitak produžim.”
“Hahahahaha daj ćuti, smešan si mi.”
“Kako bre? Smešan sam ti?! Ja sam FRAJER! Fradža, mačo, grrrrr, mrrrr. Kad se pojavim samo zinu i čujem “beeeeee beeeeeee”. Ja ko paun! Same mi se skidaju, čim ih pogledam svojim “uljanim” očima. A tebi sam smešan?”
“Izvini, nisam htela da te uvredim. Nekako si mi prazan. Nije ti loša ambalaža, ali ti je sadržaj… Nja. Mislim, nemaš sadržaj. Treba da budeš, kompletan da bi bio frajer. Kao što neko mora da bude kompletan, da ga zoveš ribom, da se izrazim tvojim rečnikom. Nijanse ti trebaju, boje, što bi rekli slikari. Da ima tu šta da se zagrebe, otkrije, nazire…”
“Mooooolimmm?” Ja nisam frajer?? Ja? Doduše, kad sa tobom pričam, zbunim se skoz. Ali što volim da ti se otvorim, pojma nemaš. Skroz si ko muškarac.”
“Hahaha, kao muškarac sam? Ja, ovako krhka?”
“Ma jok bre, nisam to mislio. Riba si, al’ ti muški mozak. To, razumeš? Zato sam došao kod tebe, da napravim popis, pa da slažemo u registar.”
“A da nisi došao, da mi se hvališ malo sa reckama? Ma, dobro. Znači, ti si mi udelio kompliment? Hvala, ti do neba.”
“Nema na šta, mačko. Uvek… A sad… Vidi kako sam mu dao “po gasu” u teretani, a? A? Biceps, triceps, kvadriceps… Ful garderoba, kakav sam auto nabacio… Navato’ sam neku malu, moram da se napucam žešće. Skroz mi ide uz imidž. Vidi je… Sad ću ti je pokažem na fejsu… A? Mislim, nema vrat, nema struk… al’ ima tetovaže, ima pirsing, ima silikone, noćna ptica, klaberka, stavila i nokte… Odvaljujem je. Pervezna je skroz. Mala je stvorena za sex. Samo šhhhh, da mi žena ne sazna… Njoj mažem oči, pokloni, putovanja, večere… Maže i ona meni, nisam baš toliko glup, kao što misliš… Znaš?”
“Nisi. Imaš sad sve potrebno za to što jesi. ŠVALER. Ljubavnik, to je sadržajnija reč. Ti si Švaler. Švaca faca. Tu ti ni ne treba sadržaj. Udri do zore.”
“Hahaha jebeš me u mozak stručno. Pola ne kapiram šta pričaš. Al’ kad smo kod zore i udaranja, al’ sam se navato sa nekom noćas, na nekim stepenicama. Ispred nekog splava. Samo da me neko nije video. Ipak, ja imam neki ugled. Ako mi veruješ, smrzlo mi se dupe po ovoj hladnoći. Nit’ znam kako se zove, ni kako izgleda… hahaha…”
“Ccccc… Zamisli osvane u novinama: “Smrzlo mu se dupe, dok je jebo na stepenicama”. Ili:”Poznati beogradski taj i taj, zbog minusa u decembru, ne zna dal’ je jebo, il’ je trebo?” Ili:” Exkluzivno! Sex od kog se mrzne mozak, ali i dupe!”
“Mnogo smešno, vidi se da si radila u novinama. Ćuti, jezik pregrizla. Nego, brojiš li te recke? Dodaj još jednu. Bio sam pre neko veče isto sa nekom… Umro sam. Uhvatila me riba za vrat. Ne mogu “posao” da radim kako treba. Ja joj skinem ruke sa vrata. Ona me opet, uvati za vrat. Ja joj opet skinem ruke sa mog vrata. Ona opet. Ma idi bre.. Ja stanem, u po’ “posla” i kažem joj: “Koji ti je bre, ostavi mi vrat na miru.” I okrenem je odpozadi. E, vraga, ćeš sad da me uhvatiš za vrat, mislim se. Jedva, sam “posao” završio. Znaš, kad ću toj se javim? Nikad!”
“I naravno, ne znaš ni ta kako se zove?”
“Nemam pojma. Šta da znam, neće na slavu da mi dođe.”
“Piši i sledeću… Riba, znači, top topova. Kad se izula, smrde joj noge na kozji sir. Ja je pitam:”Jedeš li ti kozjeg sira?” Kaže:”Obožavam.”
“Jojjj breeee, i? Nije ti to smetalo?”
“Suptilno sam joj rekao, da se obuje. Izmislio sam da mi je to fetiš. Kapiraš, sex u štiklama, ovo, ono…”
“Ti si haos! Švalerčiću, toliko me zasmejavaš, da mi je sad drago što si došao. I čekaj, što ih zoveš recke?”
“Kako što? To je moj fazon, stil… A i žene su postale predatori. Ja ovako, naočit, ne mogu da odbijem kad se nude. Samo, ipak, malo proberem, da mi se slažu uz pojavu. Ipak sam ja i džentlmen. Znaš li ti, koliko se brakova razvodi zbog mene? NI JEDAN. NI JEDAN. Ja sam skroz bezopasan dasa. Ubodem i odem. Nekad bodem i više puta istu metu, ali to je sve sport. LJUBAVNIK, je opasan dasa. Ljubav- nik. Tu brale, idemoooo emocije, drž’ ne daj. Moje su isključene. Taj ti ima emocionalnu inteligenciju. Takvih se treba čuvati. Ja je nemam i ne treba mi. Imam pojavu. Prebroja li?”
“Da.”
“I? Jesam li podbacio ove godine?”
“Rekla bih da nisi. Po kvantitetu si baš fradža. Drago mi je što si bio tako iskren.”
“Opa, konačno mala, da ukapiraš da treba da mi ideš niz, a ne uz dlaku. Tako se sa mnom razgovara. Bravo! Stalno me lupaš po kompleksima i blokiraš. Ne znam gde mi je dupe, gde glava, posle. A sad sam narastao ko kvasac. Faca sam? A ? Jel da? Ja sam mrrrr, grrrr, fradža, mačo men! Jesam li?”
“Doooobro. Ja, to da mi ne budeš smoren u novoj godini, ipak je vreme, pomirenja, oproštaja, sumiranja. A ti si me ako ništa, zabavio i nasmejao, sa tvojim “limunada dogodovštinama” u 2016.”
“A ja sam, vidiš, želeo da me shvatiš ozbiljno. Ne mogu svakom, dušu da otvorim. Nije to lako. Na sto strana sam, a nikako tu rupu u duši da popunim. Ipak… Švalerska je tuga pregolema…”
