Ko TE bije, taj SE voli?!

Pre nekoliko godina bili smo na Krfu. Ne, ovo neće biti putopisni blog, mada bih o tom ostrvu imala štošta da kažem. Naročito da vam preporučim divlju plažu, tada je bila divlja, na samom jugu Krfa. Arkoudilas, prelepa je. Pa ako uspete da stignete živi do nje, mi smo zalutali u neke maslinjake i kokošinjac, osećaćete se kao u “Survivor”-u, gde na kraju “može biti samo jedan.”

Sa nama su u hotelu bila dva para iz lepog grada na Nišavi. Naš narod je takav, da gde god se obrne u inostranstvu, voli da se druži i bratimi. Ono bar tih desetak dana, dok traje odmor. Tako je i ovde bio slučaj. Na bazenu isti ljudi, na plaži isti ljudi…

Pa, jel imaš cigaretu… Možel’ upaljač… E, a koja ti je to knjiga.. Moja tetka ima isti kupaći… Hoćel’ neko odbojku, fali nam čovek… Oh, gospođo imate divnu boju glasa kao da ste spiker…. Jesam li ti rekla Milice da ne može 151 sladoled na dan… Ajde Sonja raspali “Molitvu” od Mare pored bazena, da ti svi aplaudiramo… Joj, da vam kažem dok mi je muž u vodi, ja sam nastavnica istorije, a vi bas ličite na Aleksandra Karađorđevića mladiću… Ajmo svi istog dana na Vido, gde naši preci golgotu preživeše i živote dadoše, pa da ispod oka preziremo Engleze koji se tu kupaju, tu u Plavoj grobnici, nama ispred nosa…. Ima meduza, nema meduza… Ju, ja izgoreh, a njoj se ojela guza…

Elem, ta dva para…

Prvi par: On dobrodušni Medo brundo, kako je sam sebi nadenuo nadimak, a ona Zloćka, kako joj on iz milošte tepa. Neću puno o njima. Uglavnom, Zloćku boli uvo za sve i samo gleda svoje interese. On joj ih zdušno ispunjava, i još joj sa toliko ljubavi tepa: “Zloćko moja lepa.”

Drugi par, druži se sa prvim i to je sva sličnost. TAČKA

On, se ne smeje. On, je stalno namršten. On, non stop grize svoje nokte, a kad ne grize njih onda grize svoja usta. Zenice podigne pa šeta njima levo desno, kao da smišlja nešto.

Ona, presamićena. Usta ima, jezik nema. Ćuti i ispunjava zapovesti svoga dragana. Ali čim joj dragan izmakne iz vidokruga, ona raspali, da je čuje cela plaža.

“Eh, eh jadna ja. Eh, eh šta me snađe. Eh, eh nisam stigla ni u more da uđem, morala sam leđa da mu mažem. Eh, eh kako gleda onu silikonku. Eh, eh što me jadnu opsova pred svima. Eh, eh al’ nam bi dobro noćas. Eh, eh teško meni sa njim. Eh, eh ja nosim i peškire i kreme i vodu… Eh, eh.. eh, eh…

Kad se baja vrati, ona opet, usta ima, jezik nema. Mili moj, dragi moj…. Srećo moja, izgorećeš… Cccc, šta bi da ti nije mene? Što je on mrkije gleda, to ona više igra pipirevku. I tako danima…

Jednog jutra, on u bazenu kulira. Namestio mrki pogled od sabajle. Ona ide sa kesom iz supermarketa. U jednoj ruci puna kesa, a na drugoj GIPS!?!?

Prekinem čitanje knjige, i obratim se Eheh: “Pa šta ti se desilo?!”

Eheh: “Ništa, pala sam sa kreveta. Slučajno.” Pa polutužno, poluvragolasto pogleda u svog dečka, koji je mrko prostreli pogledom “marš u sobu”. Nasmeja mu se i poslušno ode.

Zloćka, leži na ležaljci pored mene, mirno puši cigaretu, pravi kolutiće od dima i kaže mi: “Znaš, ja ih dugo poznajem. Ona voli da on nju maltretira. Da ti pravo kažem, loži se na to da je muči. Ovamo se navodno žali. Izigrava mučenicu. Ni jedan razlog nema da ga trpi. Ima SVE! Odličan posao, njeni su “jaki ko zemlja”. Ćale joj je kupio stan u centru. A ona, nema dece sa njim, nije udata za njega, zna da je vara sa kim stigne. I opet ga juri! Kaže da ga voli, pa zato to trpi. Pa sad ti meni reci, kako možes da voliš nekog ko te stalno maltretira? I ko je tu lud? Voli ona to, kad ti kažem. Oboje su za psihijatriju. Ajde, da razumem da ima dece sa njim, da zavisi od njega na bilo koji način? Pa i da pomislim, jadna ona. Maaaa, ni tada ne bih razumela. A ovako… Oni su baš par kad ti kažem. Znam je, voli da je svi sažaljevaju. Znam igrača.”

Ćutala sam… Eheh se vratila i presamićeno sela pored nas.

“Ej, a kad ćes da mi vidiš uporedni?”, obratila mi se razdragano. “Da vidim, hoću li ga ostaviti konačno?” Pa pogleda u njega. Narode, u njenom oku zasja PONOS, kao da je osvojio zlatnu medalju u skoku u dalj, a ne u makljaži.

“Neću da ti gledam. Nema svrhe”, odgovorila sam. “Ostavićeš ga, onda kad TI ODLUČIŠ da GA OSTAVŠ. Od NAS sve zavisi.”

Eheh je gledala u svog dragana, nit’ me čuje, nit’ konstatuje: “E, a vidi ga, kako mi je simpatičan. Pa, jel da? Ne može bez mene ništa. Ne zna ni pertle bez mene da veže. Srećooo, ajd’ u hlad. Pa kako bre, ja njega da ostavim? Kako da ga ostavim i što? Nema razloga… Sreća moja, ljubav moja…”

Zloćka me pogleda u fazonu: “Rekla sam ti da ona to voli.” I nastavi da puši…

A ja… Ne znam zašto, ali pomislih… Možda, ipak, svaka “žrtva” nesvesno traži svog “dželata”? Možda je “krpa našla zakrpu”? Možda oni i jesu par iz njihovih najluđih snova? Možda je, zapravo on njena “žrtva”, a ona njegov “dželat”? Možda, da oboje posete psihijatra? Možda i on sebe muči sa njom? Možda zajedno u tome uživaju? Možda je u NJIHOVOM slučaju zaista – Ko Te bije, taj Se voli! Možda… Ko zna, nije moje da sudim.

ALI OD TOG DANA, JEDNA MISAO MI SE KRADOM UŠUNJALA I OD TADA TRAŽIM ODGOVOR NA NJU… Koliko moraš sebe da ne voliš? Koliko? Ne, ne voli ona njega. To vam potpisujem. Jer da bi nekog voleo, PRVO moraš sebe da zavoliš. A, o tome ću u nekom sledećem tekstu…

Voli vas,

Neda, jer PRVO voli sebe, pa je tako u mogućnosti!