Od svih ljubavi, samo je jedna najvažnija. Samo je jedna, ona koja ne sme da se zanemari, ni najmanje.
Ako misliš da živiš, srećno da živiš, nju ne smeš da zapostaviš. Od nje sve kreće. Sve druge ljubavi, polaze od nje. Tvoja mogućnost da druge voliš, tvoja mogućnost da deliš ljubav drugima, polazi od nje.
To je… Ljubav prema sebi!
Prema svom istinskom sebstvu. Prema svemu što jesi sada. Prema svemu što si bio i prema svemu što ćeš biti.
Ljudi preziru sebe. A misle da se vole. Ljudi su postali površni. Ljudi su postali… samo Ego. I ništa više od toga. Kao da nisu sazdani, ni od čega drugog, do Ega.
Zato im duše vrište. Zato se smeju histerično i napadno. Zato odmeravaju druge. Zato su se ispunili zavišću. Zato su plastični. Zato traže od drugih ljubav, jer je u sebi nemaju. A ti drugi je, takođe, u sebi nemaju, pa traže od trećih da ih vole… A ti treći, od četvrtih… I evo vam propasti morala. Evo vam izgubljenih duša. Evo vam strahova. Evo vam lažnih brakova. Evo vam magle. Evo vam zla i zavisti. Evo vam jednog izgubljenog sveta i duša.
” Još, još, još… Daj, daj, daj…” Zar smo toliko alavi postali? O gladnih li duša i praznih li umova! Punih tanjira, gladnih stomaka. Punih džepova, a gladnih očiju. Tugo. Čovečanstvo, postalo si tuga!
Ali nade ima, čim si još uvek tu. Dokle ćeš da spavaš, a hodaš čoveče? Dokle ćeš da zavidiš, a da misliš da voliš?
Zagrli čoveče sebe. Zagledaj se u svoje oči ispred ogledala. Oprosti sebi. Zahvali se svom telu, koje te nosi. Zahvali se svom životu, jer čim si još uvek ovde, nije kraj. Ima još nade za tebe. Za najvažniju ljubav od svih. Ljubav prema sebi!
Zavoli pravog sebe. Istinski iz srca. Ne “grebi” se za ljubav od drugih, koji je nemaju ni za sebe dovoljno. Ne sitničari. Voli sebe. Svoje pravo sebstvo.
Jedino ćeš tako menjati svet. Jedino tako ćeš moći i druge da voliš. Jedino tako ćeš shvatati one koji sebe ne vole. Jedino tako ćeš razumeti Ego, i šta on radi ljudima. Jedino tako ćeš razumeti slabosti drugih…
Zato zagrli sebe, tim dvema rukama, možeš i umom to uraditi, tako što ćeš zatvoriti oči i zamisliti kako se gubiš u tom svom zagljaju. Ponavljaj sebi, u sebi: “Volim te, vredan si ljubavi, volim te, oprosti mi…”
Daj sebi malo nege. Ne skupim tretmanima, to ostavi za kasnije… Ovaj ništa ne košta, a mnogo radi za tebe i sve oko tebe.
NE ZAVARAVAJ SE, da će to drugi uraditi umesto tebe. Ne čekaj da te drugi zagrle, sam to uradi. Priznaj, da odavno te niko iskrenije zagrlio nije! Do ti samog sebe. Ne traži da te drugi razumeju, oni ni sebe ne razumeju.
Zato…
Voleti prvo sebe… Odatle polaze svi ispravni putevi…
Neda
