Javljam vam se iz podzemlja. Hada, moje duše. Razmišljala sam da moja nova knjiga započne ovom rečenicom. Ipak, odlučila sam da to bude ovaj tekst.
“Da li veruješ u pakao?”
To pitanje često čujem.
Verujem. Sigurno verujem! Verujem u pakao u duši! U taj pakao! Pakao sada, pakao trenutno, pakao na duže vreme! Pakao u ovoj 3d prostornoj stvarnosti. Pakao koji te parališe da živiš.
Što se neki od vas čude?
Ima li većeg pakla od onog u duši?
“Imamo u duši sve ono što je ikada živelo u ljudskim dušama. Svi Bogovi i đavoli koji su ikada postojali… svi se oni nalaze u nama, tu su kao mogućnosti, kao želje, kao izlazi.” Herman Hese
Ima li većeg pakla od krivice koju čovek oseća? Živeti sa njom je pakao sam po sebi. Jede li šta ta osoba ili jede sebe?
Ima li većeg pakla od konstantnog srama i stida?
Ima li većeg pakla od nemoći da pomogneš onima koje voliš?
Ima li većeg pakla od onog koji proživljava roditelj čije je dete nestalo ili je bolesno? Sa kojim mislima se budi i leže ta osoba?
Ima li većeg pakla od tog da izgubiš dragu osobu? Kako se živi sa tim paklom? Da li se uopšte živi ili tek preživljava?
Ima li većeg pakla od onog koji proživljava žena koja zna da je muž vara, a ćuti? I guta u sebi gorčinu. Kad god takve sretnem, koliko god da su nasmejane, meni se “skupe” usta kad pričamo. Takvi postaju gorko voće.
Ima li većeg pakla od empatije i prikupljanja tuđih misli i osećanja? (Ovo će razumeti samo one ultrasenzitivne duše.)
Ima li većeg pakla od anksioznosti ili depresije? Oba su pakao na svoj način. Jedne straši budućnost, drugi žive zaglavljeni u prošlosti. U svakom slučaju, pakao je u dušama takvim.
Pakao je bol u stomaku, zgrčenost, nemogućnost da se udahne vazduh punim plućima… Pakao su i misli koje nam sve ovo izazivaju. Ego, koji nam sapuće da nismo dovoljno dobri, da smo pogrešili, da smo ništavni…
Sve ovo gore navedeno je pakao za sebe. Ima ih još mnogo… Pakao ima svoje ogranke. Svoja račvanja. Svoje nivoe. Svoju težinu. A koren mu se može posaditi jedino u duši.
Dakle, postoji pakao! Živi i obitava samo na jednom mestu. A to mesto je DUŠA!
“Čudna je stvar duša, niko ne zna gde se nalazi a svi znaju kako zna da boli.” Desanka Maksimović
Voli vas Neda
Nedo,apsolutno obozavam tvoje tekstove.Majstor si da na jednostavan nacin,lepo odabranim rečima prenešes svu tezinu i značaj onog o čemu pišeš.Prija za pročitati,razmisliti…
Kao i što sam već pisala,nikad ne prestaj da pišeš,kad možeš i koliko mozeš.