I sada znam opet sam cela.
A gledala sam rabacane delove, svog tela. Srce još kuca… Slomljeno, ali kuca.
Noć je trajala dugo… Nikad mračnija, hladnija. Zima. Zima sa mnogo leda. To je ono, što ostalo je, nakon svega.
Stojim. Nije me strah, iako je oko mene potpuni mrak. Nije me strah, jer znam, da novi dan uskoro sviće.
Ruka stranca u mraku, sastavlja me. Gledam u stranca, poznat mi je odnekud…
Pitam ga: “Zašto me sastavljaš?”
Kaže: “Krećeš iznova, dok ne shvatiš.”
I daje mi mene. Ponovo celu. Ožiljak koji na zakrpljenom telu, nazire se tek. Ništa, ništa se ne vidi. Gotovo sam savršena kao pre.
I sada znam, opet sam cela. A novi dan samo što nije…
Neda
PRIČA O LJUBAVI
Nekada davno, u jednom gradiću njemu nepoznatom, jedan putnik je morao silom prilika da zastane. Dok je čekao, da mu poprave auto, rešio je da prošeta.
Šetajući kroz nepoznate ulice, spazio je na jednom prozoru neku ženu. Istog trena, znao je da je to ona. Ona, koju čeka. U tom trenutku i ona je pogledala u njega. (U životu su stvari uglavnom obostrane. Zapravo, uvek obostrane. Svi smo spojeni, na mnogim novoima.)
Magnetski privučen njome, ušao je u tu zgradu i zakucao joj na vrata. Čuo je korake sa druge strane, i njen glas.
Upitala je: “Ko je?”
Odgovorio joj je: “Ja sam.”
“Žao mi je, ovde nema mesta za dvoje”, rekla je.
Zbunjen onim što je čuo, okrenuo se i otišao. Šetao je tako ulicama, potpuno sluđen. Rešio je, da još jednom pokuca na ta vrata.
“Ko je”, upitala je sa druge strane.
“Ja sam, ja sam…”, očajno je rekao.
“Ovde nema mesta za dvoje”, ponovo je odgovorila.
Vrata se nisu otvorila.
Duboko potišten, čovek je otišao iz tog grada. Rešen da se više nikada ne vrati.
Probao je da podeli ljubav sa drugim ženama, da ne misli više o tom susretu. Probao je da voli drugu ženu, i proveo je svoj život sa tom drugom. Ali bezbroj puta se, kada bi bio sam, u mislima vraćao na to mesto i taj događaj. Godine su prošle i odnele su mladost sa sobom… Taj susret nije bledeo u njegovom sećanju…
Otišao je još jednom u taj gradić.
Ponovo je zakucao na ta vrata.
Čuo je sa druge strane korake i zenski glas je upitao: “Ko je?”
Čovek je odgovorio: “Ti si.”
I vrata se širom otvoriše…
P. S. Ovo je jedna od najlepših ljubavnih priča koje sam ikada čula. A čula sam je od jedne divne gospođe Zdenke. Nadam se da sam uspela, verodostojno da vam je prepričam. Razmislite, da li tražimo drugu polovinu ili smo već celi? Da li tražimo drugu polovinu, ili smo mi već taj neko, a on naše ogledalo? Da li tražimo nekog da nas voli, ili prvo treba sebe da zavolimo, pa onda tu ljubav da delimo i dopustimo da nas i drugi vole? Da li je ljubav obostrano dopuštanje nekome da kroči u tvoj život bez straha? Ono što znam, je da bi bio voljen, moraš biti LjUBAV.
Neda
