Preživećeš i samu smrt ako treba i to više puta...
Ovih dana Pluton pravi kvadrat sa Suncem. Pluton aflikuje Sunce. Susreću se noć i dan, tama i svetlo, smrt i rođenje, opsesija i ego… Susreće se čovek sa samim sobom. I to kakvim sobom? Ogoljenim. I hteo bi taj čovek da se okupa u “mlakoj vodi”, ali, ili se opario vrelom vodom ili je pustio po sebi hladan tuš. I sve je osetio na svojoj koži, ali ne i “mlaku vodu”. Evo nam slike čoveka koji je sagoreo u strasti i potrebi za nekim, ali mu ego ne dozvoljava ni korak da napravi. Evo onog koji glumi hladnoću, a u njemu sve ključa od najveće sreće, preko tuge, bola i ljutnje, najpre na samog sebe. Evo onoga, koji je sam sebe vezao lancima teškim kao olovo i uskraćuje ljubav sebi, jer duboko negde krije uverenje, da on ljubav ne zaslužuje, već samo teret. Evo onog koji nosi patnju i želju duboko u sebi, ali se sklanja iza osmeha, neobaveznih veza, posla… Ma bilo čega, samo da ne zaviri u sebe… E, al’ ovih dana hoće...
Ovaj tekst pišem za duše svih onih koji imaju naglašenog plutona u natalnoj karti, pa i svoju dušu. 🙂 Čuj mene, natalnoj karti, ma životu. Krenuću sa jednom od najsloženih priča ikada i njena tri glavna junaka: Perzefona, Demetra i Had (Pluton).
Pa da počnem…
Veneri, planeti ljubavi je bilo malo dosadno. “Dugo se niko zanimljiv nije zaljubio”, mislila je posmatrajući Plutona i smeškajući se. Rešila je, jednoga dana, da pozove svog sina Amora i rekla mu: “Sine moj, želim da ispališ svoju strelu ljubavi ka Plutonu, vreme je da se zaljubi.” Amor je, naravno, bez pogovora poslušao svoju majku…
Demetra, Boginja plodne zemlje, imala je lepu kćer po imenu Perzefona. Njih dve su uživale u bliskosti majke i ćerke i odnosu prepunom ljubavi i razumevanja. Živele su u svetu u kom nije postojala zima. Jednoga dana, dok je Perzefona brala cveće pažnju joj je privukao prelepi sunovrat (zanimljiv naziv cveta, zar ne :)) koji je blistao i predivno mirisao. Kada je Perzefona dodirnula cvet, odjednom se zemlja otvorila i u tamu podzemlja i zatočeništvo uzeo je k’ sebi Bog podzemlja Pluton (Had), sveže pogođen Amorovom strelom. Naravno, prisilio je da mu bude žena.
Kada je Hekata donela Demetri vest o otmici njene kćeri, Demetra je shrvana bolom i tugom opozvala svoju plodnost sa zemlje, pa je na zemlji zavladala večna zima i neplodnost, a Demetra je od tuge postala starica. Zevs je posmatrajući oronulu Demetru, naredio tada Plutonu da oslobodi Perzefonu. Ovaj je nevoljno to pristao da učini.
Međutim, na početku svog zatočeništva u Hadu, Perzefona je odbijala svu hranu iz donjeg sveta i sve što joj je bogati Pluton nudio. A Pluton je imao ogromno bogatstvo, ali bogatstvo donjeg sveta. 😉 Kako je vreme prolazilo, znatiželjna Perzefona je pala u iskušenje i pojela je nekoliko zrnevlja NARA.
Ponovni susret majke i ćerke je bio radostan, ali kada je Demetra čula da je Perzefona pojela zrnevlje nara, shvatila je da će njena kći uvek jednim delom pripadati Bogu podzemlja Plutonu i donjem svetu. Seli su svo troje, da tako kažem, i napravili kompromis… Perzefona će provoditi šest meseci sa majkom u gornjem svetu, a šest meseci sa mužem u donjem svetu.
Ova priča može da se tumači na više načina… Ali u samoj srži imamo cikluse koji se ponavljaju. Što je za nas žene veoma bitno, da shvatimo. Imamo Perzefonin silazak u donji svet, povlačenje kreativnih energija, ostavljajući plodnu zemlju, svoju majku, kao staricu u neplodnoj zimi. Imamo ponovni dolazak Perzefone na svakih šest meseci, koji je Perzefoninu majku činio ponovo mladom, obnavljajući životnu silu zemlje u proleće. Imamo plod Nara, koji predstavlja menstrualni ciklus kod žene. Imamo Perzefonu koja se od devojke pretvara u ženu. Imamo majku, koja se sa svojom ćerkom, prvi put, povezuje kao žena sa ženom. Perzefona je takođe i lunarni koncept novog života sadržanog u starom. Ciklusi i njegova značenja ovde su beskrajna…
Ali, vratimo se mi ovom “mraku smrti” koji napada “svetlo života”. Vratimo se Plutonu, gospodaru podzemlja u kvadratu sa Suncem gospodarom zemlje same.
“Kako pobeći od opsesije?” “Kako prigrabiti za sebe više?” “Kako preživeti?” “Kako se zaceliti?” “Kako povratiti kontrolu ili je izbeći?” “Kako ego zameniti sa više svesti?”
Kako…? Kako…? Pita se ovih dana neko…? Pita?
Pita se, dok se raspadne, pa se sastavi sam sa sobom. Više puta na dan… A “ronjenje” je to čoveka u tamnoj hladnoj vodi ili vreloj i taj čovek nastavlja da “roni”. Po sebi, iz sebe, pa u krug…
“Kako da povadim sve ove mačeve iz leđa i krenem dalje?” “Kako da zaboravim, svu tu laž i izdaju?”
Pita se i neka žena sada: “Da li sam ja ovo zaslužila?” Zna da nije. I zbog toga je bole ovi izdajnički mačevi! Ova laž, koja se ćuti godinama. Ona je zna, od početka. Boli je naivnost Perzefone i podmuklost Hada (Plutona), koju je osetila ponovo. Had je Had i nikada se neće promeniti. Nikad izaći iz svog “podzemnog sveta”. Ne vredi…
“I zašto nije mačeve zario kroz moje srce, bar da ga gledam u lice, a ne, ovako, kukavički u moja leđa?”, pita se sada ona dok pokušava da “preživi“.
I želi ta žena ponovo na ustane! Pada, pa ustaje, pada, ustaje… Ali ne pada ona jer je bole ti mačevi u leđima, nego u duši. Onda ode u tišinu, da tamo prikupi snagu. Pa, evo je, ustaje. Preživela je. Smeje se. Feniks se ponovo transformisao i rodio iz pepela. “Bravo”, govori sebi. “Bravo, mala”.
Čuje i Perzefonu i Demetru i Veneru i sve nimfe i sve boginje koje je podržavaju u “ponovnom rođenju”. Na licu joj se ne vidi ništa, to je bitno. I razmišlja sada, upravo, kako će za Noć veštica da obuče kostim Grdane ili Fride Kalo. Savršeno bi joj pristajali… Jer, i ona je preživela!
Ej bre, pa ne susreću se svaki dan smrt i život, kontrolor i slobodni putnik, ego manijak i naivni devojčurak, tama i svetlo…
Neko će želeti da vas “sruši” ovih dana, da vas vidi “na dnu”, da vam uruši kredibilitet, autoritet… Vas, kao ljudsko biće. Ma da vas izbriše! Nemojte se iznenaditi ako to bude baš neko koga osećate bliskim, neko vaš. Neko ko će strahovito i silovito krenuti na vas. Nemojte se iznenaditi, ako osetite izdaju i nepravdu, koja baš baš boli. Grube reči, netaktičnost do te mere da vam se povraća od njih ili te osobe.
A šta da radite, ako vam neko postavi i ULTIMATUM? Neko kome ne pada napamet, da sa vama sedne i razgovara kao čovek sa čovekom, već da vas uceni. Koliko će samo dezinformacija da se plasira ovih dana, koliko gnusnih laži oko vas i vezanih za vas, koliko zla možete očekivati… Svuda. U poslu, partnerstvu… Ma bilo kom odnosu. Šta da radite ako vas neko, obriše kao gumicom iz života ni krive ni dužne? Ako vas neko sa Narcisoidnim poremećajem ličnosti tretira ćutanjem, jer je prosto takav? Ako vas neko poništava kao živo biće? Šta ćete? Šta ćete u tom svom očaju? Da umrete ili preživite? Šta birate?
Pa… Razmišljam… Ako je, tamo, neka žena ustala kao Feniks iz pepela sa sve “desetkom mačeva” zarivenom u njena leđa, valjda možemo svi mi? 😉
Voli vas, Neda
