“Jesi li pod stresom? A? Jesi li? A ti!? A ti!? A ti!? A ti tamo?! Jesi li pod stresom? I? Kako ide? Super, a? Jooojjjj… Moram biti pod stresom, MORAM! Što ja volim taj stres, što ja volim taj stres… Cinge, cinge…
A tiiiii? Ti niiiiisiiii? Nisi pod stresom!!!? Kako bre?! Kako smeš, da ne budeš pod stresom?! Odakle ti sloboda da biraš, robe!? Odakle!?Sada ću ti nametnuti stres! Moraš biti pod stresom! Moraš! To je cena! To!
Pij pilule za lilule, pij alkohol, vuci crtu robe, juri kurve, idi na masažu, uzmi 10 dana da se odmoriš, robe, ali stres moraš imati! Radi šta znaš, ali ON ti mora biti sastavni deo života. To je IN sada! Ti nisi IN, ako nisi pod stresom!! Shvati, moje reči! Sram te bilo, odmah da si ušao u vrzeno kolo! U stres uskači! Sad! Biraj, kolovođa ili kec?!
“Cinge, cinge, cinge, cinge… Zapevajmo braćo mila ovu pesmu svi…cinge, cinge…” Štaaaaaaa?????!!! Nećeš???! Oćeš, oćeš, kao bela lala. Ako misliš, da budeš počasni građanin i član društva, stres će ti biti zvezda vodilja! Samo stres i ništa više! Jasnooooo!!!! SAMO STRES, DA CRKEŠ ŠTO PRE! BOLJE GROB, NEGO ROB! BOLJE GROB, NEGO ROB! UZ STRES, SI ROB, A NE GINE TI NI GROB! TO JE NAŠA PAROLA! TAKO ĆEŠ DA ZIVIŠ, TI MALI BEDNI ČOVEČE. TO JE CENA DANAŠNJICE!
Žurim, jurim, glavu gubim…
Pa krkanluk, pa svađa, pa poslovi, pa bes, pa deca, pa žena, pa muž, pa švalerka, pa švaler, pa gužva, pa šef, pa nerviranje, pa parkiranje, pa skidanje, pa oblačenje, pa onda sport, pa trčanje, pa tegovi, pa gegovi, pa smradovi, pa gadovi, pa ručak na brzinu, sex na brzinu, odvoženje, dovoženje na brzinu, u krivinu, pa “šalteruše”, pa nadrkani prolaznik, pa za svađu spremni, pa iskompleksirani, pa bahati, pa: “Ju zar već, kad pre!!?” Pa: “Ja ne dišem, ja ne dišem, nemam kad za udisaj, samo za izisaj!” Diši! Diši!
Pa uzmeš deset dana odeš na odmor i … Više ne znaš, ni da omoriš! Više ne znaš, ni da se opustiš! Ne znaš, ni ko si? Ni dal’ si? Ni gde si? Fali ti nešto… Fali ti, bre! Titra ti ceo organizam, jer ti fali – tap, tap, tap, tap… tamo, ‘vamo, ‘namo, ‘amo, sad, što pre… Fali ti! Šta ti fali, misliš se…? I misliš se, dok prvi put posle 100 godina, piješ kafu u miru… Dok prvi put posle 100 godina, nema gledanja na sat…ni žurbe, ni jurnjave… Dok prvi put posle 100 godina, imaš vazduha da dišeš punim plućima! Šta ti fali? Šta? Šta? Znaš! STRES TI FALI! Najednom, oči ti zacakle, jer ti je sinulo šta ti fali! Toliko si se navikao na stres, da ne znaš više kako bez njega! Ne umeš! Čoveče dragi u robota si se pretvorio! Robot si! Robot! Više ROB, nego BOT! Jebi ga. Od dva zla, uvek biraj manje!
Hladan tuš! Osvestio si. Bar to. Titra ti i dalje ceo organizam, nikako da se smiri. Kaficu polako prinosiš ustima i posle 100 godina, osvestiš ukus te kafe!
Pomisliš, vidi stvarno ako je lepa, gorka ova kafa, topla… Kako mi klizi niz grlo… Oh, a vidi i povetarac, kako me lepo miluje po licu… Pa po navici pogledaš na sat, pa se setiš da nisi stavio sat na ruku i nasmeješ se: “Pa da, meni sat ni ne treba, odmaram, odmaram… Odmaram od svih i svega! Ne mogu više!” Pa, u tišini, u mislima, čuješ samog sebe kako se obraćaš svojoj duši, dugo niste pričali, zaboravio si na nju.
“Alo dušo, jesi li tu, dugoooo nismo pričali?”
A ona ćuti. Ćuti!
Ti opet: “Alo…dušooooo?”
Tek, čuješ nju bojažljivo: “Tu sam, gde bih bila? Rekao si mi da ćutim, da za mene nema mesta u tvom životu. Da si pod stresom, još i sa mnom da pričaš. Pa sam, zaćutala.”
A tebe, onda, uhvati neka tuga. Shvatiš, da i ti imaš dušu. Da je još živa! Vidi stvarno, misliš se, ja sam PRSO! Jebem ti ja moj život, misliš se! Ja ne znam više ni da se odmorim, na odmoru! Pu, u šta sam se pretvorio! Jebem ti ja moj život!
A duša ti se oglasi, opet bojažljivo.
“Ja to, kako živiš, ne bih nazvala životom. Ti živiš, a spavaš. Ti živiš, a mrtav si. Ali, nemoj tako. To je cena tvog (ne)života. Tako su te ukalupili, da bi opstao u savremenom svetu. Ja ću uvek biti tu, kad me pozoveš. I nestaću kad me odgurneš od sebe. Ali znaj, ako misliš da živiš, da živiš stvarno, stres moraš da pobediš!”
“Ali kako? KAKO zaboga!?”
“IMAŠ IZBOR! UVEK IMAŠ IZBOR! PRVO: DIŠI. STANI, ZASTANI U DANU, DA SVESNO UDAHNEŠ!”
“Toliko ću naći vremena”, kontaš.
“DRUGO, KAD NAIĐE STRESNA SITUACIJA, IMAŠ TRI MOGUĆNOSTI! DA JE PRIHVATIŠ, PROMENIŠ, ILI SE OKRENEŠ I ODEŠ! IZABERI ŠTA TI SE ČINI NAJPRIHVATLJIVIJIM I NAJBEZBOLNIJIM! STRES TI NE STVARAJU LJUDI I SITUACIJE U TVOM ŽIVOTU, VEĆ TVOJ POGLED NA TE STVARI! NA TO ŠTO TE OKRUŽUJE! ZAPAMTI TO! Ako izabereš da prihvatiš, prihvati mirno. Ako izabereš da promeniš, daj sve od sebe, da ti ne bude posle žao, ako nisi sve učinio. A ako izabereš da odeš, daj sebi odgovor, šta ti se najgore može dogoditi ako odeš? Kad daš sebi odgovor, onda ćeš znati šta ti je činiti.”
“A moj stres?”
“Njega ćeš tada otpustiti i polako će nestati. Ti samo diši i ne zaboravi da napraviš izbor! Stres je u tvojim rukama, a ne obratno!”
Voli vas,
Neda
P.S. Kao inspiracija za ovaj tekst, dragi ljudi, poslužilo mi je predavanje Srđana Roje “Stres eliminator”! Preporuka!?
Fotografije: Privatna arhiva
